SVE O POKOJNIKU NA INTERNETU
Pogrebna industrija u Srbiji, uprkos starim verskim običajima, doživljava malu internet revoluciju. Memorijalni kod je novina kod postavljanja spomenika, kojim će svako biti u mogućnosti da se bolje „upozna“ sa preminulom osobom.
Najviše se u tome stiglo sa čituljama, za koje je sada normalno da postoje na internetu, ali novi hit su i „memorijalni kodovi“ na spomenicima.
Bilo je pitanje vremena ko će prvi da se seti i na nadgrobne spomenike postavi QR kodove, koji ljudima, nakon što ih nakon skeniraju na pametnom telefonu, otvore internet stranicu gde se nalazi biografija preminulog, njegove slike, video sadržaji i sećanja familije.
Cene zavise od vrste usluge, najjeftiniji memorijalni kod koji sadrži 25 slika i pet snimaka košta 5.000 dinara, dok onaj naskuplji izađe čak 16.500 dinara, ali je kreiran za dve osobe i može da se postavlja neograničen broj slika i snimaka.
Sa druge strane, prednost internet čitulje je to što su na većini veb stranica besplatne i tamo stoje zauvek, odnosno, barem dok te stranice postoje. Tako, svako ko želi, može da vidi kad su poslednji ispraćaji njihovih najmilijih ili da dodaju ko se upokojio.
Gotovo svaki grad u Srbiji na Fejsbuku ima stranicu, gde građani samoorganizovano, takođe, bez naknade, obaveštavaju ko je preminuo i postavljaju čitulje.
– Mali broj ljudi koristi internet za te stvari ali ulazna putanja ipak postoji. Kod nas mogu da se naruče sahrane i ta usluga je besplatna, imamo oko pedesetak ljudi, koji su već isplanirali svoju sahranu i poslali nam kakav sanduk i cveće žele, neki imaju i muzičke želje. To čuvamo u našoj bazi podataka. Memorijalni kodovi polako dolaze, većinom u Novom Sadu i Beogradu, u svetu je to već normalna stvar, pogotovo u Americi odakle je počelo – kaže Siniša Arsenijević, pogrebnik iz Beograda.
Novi običaj i nova poslovna ponuda jeste i prenošenje sahrana uživo preko interneta. Goran Nekić iz Novog Sada snima sahrane već 15 godina i kaže da se prilagođava novim trendovima.
– Snimanje sahrane po satu iznosi osam hiljada dinara, a izrada jedne fotografije košta 150 dinara. Zaradim neku prosečnu platu. Posla ima više u Srbiji i Beogradu, nego u Vojvodini. Uveo sam pre godinu dana i tu novinu da sahranu prenosimo uživo preko Fejsbuka, obično to postavimo na stranici nekog od rodbine pokojnika. Za sada je još promotivni period pa tu uslugu ne naplaćujem. Možda jednom mesečno se desi da ljudi traže prenošenje sahrane uživo – kaže Nekić.
Preduzetnici u „sajber pogrebništvu“ svojom maštovitošću na sve načine pokušavaju da privuku mušterije. Tako kad ljudi skeniraju „memorijalni kod“ na spomeniku, sem što vide slike i video pokojnika, mogu na njegovoj stranici da ostave i virtuelno cveće ili zapale virtuelnu sveću. Slične dodatke nude i internet stranice sa čituljama kada premine neko poznat. Otvaraju mu knjigu žalosti, gde ljudi mogu ostaviti svoj poslednji pozdrav ili poslati virtuelno cveće.
Izvor: Blic