POKUŠAVAM DA TE ZABORAVIM
Pokušavam da te zaboravim,
prečim ti prolaz ka mislima i duši.
Gradim zidove moćne, koji horde drže,
al’ tvoj ih pramen kose kao paučinu ruši.
Ponosan, nekad proslavim uspeh
i pomislim da sam slobodan od tebe,
doleti tad opet, staro osećanje
ljubavi i patnje što mi dušu grebe.
Po nekad mi nezvana ti u snove dođeš,
pomutiš mi misli kao brza reka.
Počnem da se nadam, u nadi se budim,
na javi sam opet senka od čoveka.
Istinu znam, uzalud te sanjam,
mi smo dva daleka, različita sveta,
koji kad se spoje, tu života nema,
ostaje samo tuga, patnja, bol i šteta.