Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POSLE KIŠA

posle kiša

Posle kiša
Ležimo mokri
Zagrljeni onim što očekujemo

Nenadno cvetaju poljupci
Po rubovima tvog vrata
Dok plima tvojih ruku
Odnosi nepovratno usnule svice
U zamršenu noć kose

Posle kiša
Čekamo male nežnosti
Neprimetne ko zrna peska
Zagledani u mesečinu
Koja je kapnula
Na klavijaturu tvog hoda
I pretvorila se u oko
Veliko kao šaka
Kojom se dodirujemo

PUT U SAN

I kada zaspiš
u cveću mirnih kapaka
kapljice na tvome licu
čuvaju sva sunca
koja sam ti podario

i kada odeš sa pticama
u jesen
sačuvaću jedan oblak
koji je ličio na tvoje
modre oči
tvoj put u san
biće tih i zlatan
kao stepa u predvečerje
iz koga nećeš znati
da se vratiš
jer si izgubila ruke
na nekom izvoru nesećanja

a kada prođe lutanje
probudićeš se u planini
gde zveri
imaju zube ljubomore
i neću nikad otići
u školjku noći
gde si ostavila trag
u maloj klopci lišća

BEZIMENI

Zašto dolazi taj čovek
Sa zmijama u džepovima
Stane svojom ogromnom senkom
Na kristalne vaze
I uporno hvata moj lik
Uplašen u vodi

Zašto je on jednook
I ima o bedru veliki nož
Obučen je kao toreador
A njegov skok je vreme
Do pruge noći koja izrasta

Zašto je njegov dah
Lisnati ciklon
Koji oburvava šarene leptire
A trag otisak belutka
Nemušt za moje razgovore

Umreću kada sunce
Nestane u poluseni
Mrzim njegovo lepezasto oko
Od minijuma

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: