JORGOVAN

Kradem ovo lepo cveće ne bih li njime iznova pokušao da ukradem nečiju lepotu! Sa njima uvek poklanjam i deo sebe…

 

Bio je omiljeni cvet moje bake. U proleće bi kroz otvoren prozor i čarlijanje jutarnjeg povetarca ulazio njegov miris. Jedno drvo ovog plavičastobelog cveta raslo je tik uz kuću, u zadnjoj bašti odmah nadomak prozora dnevne sobe.

jorgovan

Nedostaje mi ponekada moje detinjstvo i vreme kada se živelo u sezonama. Vreme u kome se mlada zelena salata jela samo u proleće, uz obavezne ispržene mlade krompiriće, lubenica hladila isključivo leti i to u potocima i bunarima, a grožđe i slatko vino jeli i pili samo u toku jesenjih berbi.

U samoposlugama, iako sam se kao student zaricao da to neću raditi, voće, povrće, pa čak i cveće kupujem tokom cele godine.

Prošlu Novu godinu čestitao sam, protivno vlastitim moralnim zakonima, jednoj mladoj dami buketom nežnobelih ruža. Genetski modifikovane, imale su belu boju koja je tek nagoveštavala znake crvenila, bas kao što je i njena mladost nagoveštavala znake zrelosti mlade žene, ali teško da su uopšte mirisale. Malo šta je, dakle, danas ostalo nedostupno kad god mi se prohte, kao recimo jorgovani.

Njih još uvek niko nije genetski modifikovao i ne uzgaja ih u staklenim baštama.

Tu su da me svakog proleća podsete na detinjstvo, na moje selo, na moju baku… Da mi dozvole da dvadesetak dana uživam u njihovom mirisu sve dok njihovi cvetovi ne precvetaju.

Posebno zadovoljstvo predstavlja mi poklanjanje mladih grančica sveže uzbranih jorgovana koje uglavnom kradem iz tuđih dvorišta pošto svoje drvo više nemam.

Kradem ovo lepo cveće ne bih li njime iznova pokušao da ukradem nečiju lepotu! Sa njima uvek poklanjam i deo sebe… Ali, to uvek prećutim ne želeći da one kojima su poklonjene ikada saznaju pravo značenje plavičastih latica.