Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

KULTURA MERAKA I KULTURA POTROŠAČKOG DRUŠTVA

Više novca, više stresa, više pritiska – sve to zahteva više pokretljivosti i efikasnosti, ali ostavlja malo vremena za uživanje. Kultura meraka doživela je propast nad trijumfom kulture biznisa.

 

– U čemu je razlika gospodine? – upitala me je mlada radnica dok je sipala kafu u šoljicu koju sam se namučio da izaberem.

kultura meraka

– Veći je „merak“, dušo – objasnih joj ukratko.

– A šta je to merak? – upitala me.

„Merak“, pomalo arhaična, najverovatnije turska reč koja se još uvek koristi na Balkanu, naročito u Srbiji i Bosni. Puno značenje ove reči jako je teško do kraja prevesti i objasniti zapadnom svetu. U rečnicima obično se prevodi sa hedonizam, uživanje ili zadovoljstvo, ali ovakav prevod je krajnje nekompletan jer merak je uistinu mnogo više od toga.

Merak je uglavnom filozofija opuštenog života, skoro pa ideologija kojom se objašnjavju i opravdavaju postupci balkanskih ljudi, iracionalni i pomalo mistični zapadnom svetu.

Merak to je dug pogled na prelepu ženu koja prolazi pijacom. Merak to je setno gledanje u nedostižno i zaljubljivanje u zabranjeno. Merak, to su noći provedene u kafani, piću i patnji zbog neuzvraćene ljubavi. Merak, to je trošenje zadnjeg dinara na vino i muziku i odlazak kući praznih džepova i punog srca, tu negde pred zoru. To je odlazak u krevet praćen vikom ljutite žene i cvrkutom prvih ptica. Merak, to je kad pokušaš da sprečiš nekoga da napusti tvoju zemlju i tvoj život po cenu krajnje ludosti.

Merak u vidu gurmanstva, to je konzumiranje hrane najstrože zabranjene od strane lekara. To je umakanje sveže ispečene bele pogače u soc od prasetine tek izveđene iz rerne, to su zalogaji slanine praćeni gutljajima šljivovice, to su pogačice sa kajmakom, to su čvarci…

Merak, to je stanje obamrlosti tela i avanturizma duše. Sve može da sečeka sutra! Žena može da čeka, deca mogu da čekaju, posao može da čeka, ja sada radim ono što mi je merak! I sve osim meraka ima svoju cenu! Svaka cena i posledica plaćena posle gluposti i hirova napravljenih u stanju meraka opravdava se prostom balkanskom izrekom: „Merak cenu nema“.

U svakodnevnom životu čoveka sa Balkana, odgajanog na kulturi meraka, koji igrom slučaja sada živi u zapadnom svetu odgajanom na kulturi biznisa, merak se najbolje ocrtava na dve jako značajne stvari. Na usporenosti i na upotrebi keramičke šoljice za kafu umesto papirnih solja za poneti.

U mojim lenjim jutrima, najveće zadovoljstvo pruža mi pogled na sve te ljude koji nekuda žure od ranog jutra, koji ulaze u radnje i naručuju kafu u papirnim šoljama, pogled na brzinu kojom stavljaju plastične poklopce preko njih, plaćaju i netragom nestaju u vihoru radnog dana. Više novca, više stresa, više pritiska, sve to zahteva više pokretljivosti i efikasnosti, ali ostavlja malo ili nimalo vremena za uživanje. Potpuna propast kulture meraka i trijumf kulture biznisa.

Toga jutra, kao i mnogih drugih, trebalo mi je nekoliko minuta da mladoj ljupkoj radnici objasnim i uverim je:

– Da lutko, hoću baš tu šoljicu… Ne, nisam u žurbi, možda ću ti delovati kao gubitnik, ali stvarno danas nemam kuda da idem…

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: