POUKA RUSKOG TEOLOGA
U “Azbučniku duhovnog života” sveti Teofan Zatvornik kaže da je precenjivanje sebe duboko skriveno u nama, ali da ono upravlja našim životom.
Razdražljivost, gnev, netrpeljivost, taština razume se, sve su to rđava dela. Ali dobro je već to što ste svesni njihove rđavosti. Potražite uzročnike njihove i pritisnite ih, pa će i iščeznuti ova propast sama po sebi.
Pogledajte ima li u Vama precenjivanja sebe, odnosno postojanja osećaja da, tobože, predstavljate nešto značajno, ili, da to definišemo negativnim određenjem, odsustva osećaja da ste niko i ništa.
Taj je osećaj duboko skriven, ali on upravlja svime u životu. Od njega dolazi prvi i osnovni naš zahtev da sve bude po volji našoj, i čim nije tako, ropćemo na Boga i na ljude se srdimo. Odatle i uverenje da smo sve kadri sami učiniti i ustrojiti, i kada posegnemo za sredstvima za koja se opredelimo, očekujemo da će sve biti upravo onako kako smo zamislili.
Pošto delo svoje otpočinjemo bez usrdne molitve, i na isti ga način nastavljamo, i završavamo ga sa roptanjem ukoliko nije sve onako kako smo namislili, u nama se rađa i osećaj samodovoljnosti ukoliko se sve odvija po našoj volji. Boga u svemu tome zamišljamo kao spoljašnjeg posmatrača, a ne kao glavnog aktera.
Pažljivo se, dakle, preispitajte da vidite ima li ovoga u biću Vašem, i ako toga ima makar i u maloj meri, postarajte se da oživite u sebi osećaj svoje ništavnosti u svakom pogledu. I svagda se Gospodu za to molite. I što dublje u sebi izgradite i ubeđenje, i osećaj da je Gospod ureditelj svega i u spoljašnjem i u unutarnjem životu.
Bez Gospoda se ništa suštastveno dobro ne može ukoreniti u nama. Ako je tako, znači da je potrebno privoleti mu se. Ne treba prekidati ni vlastite trudove i napore, ali polagati nadu u njih ne smemo; i ništa od tih samih napora ne treba da očekujemo, ukoliko ih Gospod ne blagoslovi.