Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Svetionik / Dve rane – Jagoda Savić

SVETIONIK

dve rane

Brodom Odiseja
u beskraju vala
besanih oluja
i nesnenih noći
ugledah te.

Stamen u crnilu
broda koji tone
svetliš i čekaš me
al’ ruke ne pružaš
ni slamčicu tanku
da se za nju držim.

Bacaju me vali
more zacrnilo,
zapenilo besno
lomi se o hridi.

Davim se i gušim
dok u svetlost tvoju
nadu svoju pletem
a more me sklapa
obavija dušu
ko čitanu knjigu.

Samo mirno gledaš,
čak se možda ljutiš
što ne umem more
da ukrotim besno,
što oluje tako besomučno
viju moju crnu kosu i
umorno telo.

Možda samo sanjaš
da si spas usahlih
zalutalih duša
što plutaju same
olujama teškim
šibane i teške.

Još se držim svetla,
još otimam dušu
dok se telo lomi
na kamenom sprudu,
ma spasićeš mene
svetlosti u mraku
kad dotaknem tebe
kad me ti osijaš
odmraknuće srce
dotaknuću SEBE.

DVE RANE

Vrelim peskom
jutrenja bezimenog
nogama bosim
zagazih u osvit
čekanja.

Željno vrhom prstiju
zahvatih
vodu
plavetnila morskog
i osolih ranu
na duši.

Zagrcnuh bol u sećanju
i naružih prstima usne
što bi da ljube,
srce što bi da voli.

Mojom ranom
ja poznah tvoju
po očima tužnim
zaplovih tminom
sazvežđa bola.

Zagrebah prstom
nemir od suza
i sjaj iz srca
zaiskri nadom.

Spojih bol s bolom
sad umiveni,
zalečeni,
srasli u nadi,
lek smo srcu
lek za dve rane.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280