Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

VREME ZABLUDE

vreme zablude

Sijao je suton
u tvojoj kosi,
tajni nagoveštaj
i oči pune neverice.

Predlažem nove radosti
dok slušam ćutanje,
i tvoje obećanje
kao voda isparava.

Putujem između snova,
večnost pogleda
na tvojim usnama.

Stvarnost sazdana od laži,
vreme zablude
tvoja ruka na drugome
i nežna reč
uvek završi u nekom ponoru!

GDE

Gde to ljubav umire,
da umrem i ja
na tom svratištu tuge,
u koje me guraš
svakim danom iznova.

Gde to čovek ponovo živi,
da oživim i ja
na tom suncu,
da probudim reči
i strasti zaspale naše.

Kaži mi, draga,
ti koja si kao igla ljubavi
zauvek zabodena
u moju venu, srce i dušu.

IZVINI

Izvini za sve što nisam,
a trebao sam.

Izvini za sve što sam,
a bilo je pogrešno.

Izvini za uspavani miris nota
u pijanoj noći.

Izvini umoran sam
od beskrajnih traganja.

Izvini što više stražar snova nisam
i pesnik koji te voli
od noći do jutra i doveka.

Izvini što isti smo pred ovom
prolaznošću koju životom zovemo.

IZVINI!

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: