UGROŽENE PTIČICE
Beogradski vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali se u novije vreme postavlja pitanje da li u njima ima dovoljno hrane i skloništa kao nekad, šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti.
Pred stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je nov izazov – istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu, a tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad.
Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu srpske prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada“, kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Passer domesticus), poljski vrabac (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis).
Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje.
Međutim, u novije vreme zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.
Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali u novije vreme postavlja se pitanje da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad, šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti.
Izvor: Tanjug