MOLITVA ROBA U TAMNICI
Sveti vladika Nikolaj se često u svojim knjigama sećao majke, njene snage i duhovne veličine. U autobiografskoj pesmi „Molitva roba u tamnici“ pomenuo je iskru sećanja na svoje detinjstvo i majku Katarinu.
Na Tucindan 5. januara 1881. godine rođen je Nikola, prvo čedo Dragomira i Katarina Velimirović. Nikola je rođen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi, koja je imala više od četrdesetoro čeljadi.
Budući da je otac zbog sreskih poslova često odsustvovao od kuće, decu je podizala i vaspitavala majka Katarina, kasnije monahinja Ekatarina. Sa ostalim ženama vodila je malog Nikolu za ručicu u obližnji manastir na bogosluženje i pričešće. Učila ga da se prekrsti i kako se Bogu moli.
Često se kasnije sveti vladika Nikolaj u svojim knjigama sećao majke, njene snage i duhovne veličine. U svojoj autobiografskoj pesmi „Molitva roba u tamnici“ ovako se seća svoje majke i detinjstva:
Kako su sjajne zvezde Tvoje, Gospode; kako su raznobojne u savršenoj slici, i kako su raznozvučne u savršenoj muzici.
Gledao sam ih u selu mome, držeći se skuta materina, i u trepetu od tajne šaptao: to su svete ptice nebesne.
Utom jedna polete i pade, a majka se prekrsti i viknu:
– Spasaj se robe!
– Gde je rob, nano?
– Može biti blizu nas – drhtavim glasom odgovori majka.
O, nano mila, pogodila si: gle, onaj koji se držao skuta tvoga sad je rob. I koji je s tobom gledao jato sjajnih zvezda, sada kroz tamničko okno vidi jednu jedinu.
Za nju jednu hvatam se kao za skut materin, i čujem glas njen: Spasaj se robe!
Kako da se spasem, pitam ju, kad spasitelja nemam? I opet čujem glas: Spasaj se robe!
Kako da se spasem, kad ključa nemam, pitam i pitam? I ponovo čujem glas: Spasaj se robe!
Ali moja zvezda odmiče. Vidim je tek pola. Pritiskujem glavu uz rešetku, da je još gledam.
Malo malo, pa zamače; odleti sveta ptica Božja, i ostavi mrak pred očima mojim, i zapovest u ušima mojim: Spasaj se robe!
Gospode Bože matere moje, Stvoritelju zvezda i ljudi, i svake tvari vidne i nevidne, budi mi Ti spasitelj moj.
Ti, kome nije potrebno sunce da bi video u tami, ni ključ da bi otvorio tamnicu, pošalji anđela Tvoga, i izbavi me
kao Petra.
Ako li je po mudrosti Tvojoj, da mi se telo u tamnici muči, da bi se duša očistila, budi Tvoja volja a ne moja.
Koji bi hteli spasti, ne mogu, a koji bi mogli neće.
Ti si jedini Koji i može i hoće, Gospode Čovekoljupče, slava Tebi!
Nema dela vladike Nikolaja koje ne zasluzuje narocitu paznju, svako je Duhom Svetim nadahnuto.. Za pocetnike jako vazan Ohridski prolog, nezamenjiva knjiga cak i za one koji su vec dugo u crkvi.
Svima vam zelim radostan Badnji dan,da u miru docekamo najsvetliji praznik- Bozic!
Mir Boziji, Hristos se rodi!