OPOMENA
Progovori guja kamenjarka
što presvlaku ostavila nama,
darova nam pod jabukom jade
da nam život liči na poklade.
Isterani iz zatišja raja,
ponesoše ćupove smrskane,
nadanjem se u zaleđu zore
obazreše u groznici živo
Jer gnusoba učini napore
I utka se u prozuklo tkivo.
Ogromne su razdaljine pukle,
na vidiku ni semenke nema,
vekovi su darovali paklu,
samo vetar orkestrira snažno
da njih dvoje smoždi i zagrcne.
Što sotona svakodnevno pali
niz hridine od paklenih stena,
rasplamsava žarišta vekova,
a mi ćemo nekrolog pisati
da nam bude večna opomena.