CRKVENI KALENDAR
U malenoj fioci ređali su se iz godine u godinu kalendari, a ja sam sa učenjem prvih slova, sam, po prvi put uspeo da rastumačim reči svetosavske himne, stihove Očenaša i Bogorodice Djevo.
Pobedivši, poverovavši da su pobedom postali novi bogovi i da sa njima dolazi neko novo doba u kome će čovek postati nadčovek i da se dekretom sve što je pre njih postojalo može zabraniti, ideolozi crvene kuge rešili su da ukinu Boga.
Uspeli su da sa kuća poskidaju slavske ikone, da verske praznike zamene svojim, da badnjake zamene jelkama, da ispevaju pesme o nadri pobedama i svoju istoriju nakite nadri bitkama i nadri događajima.
Par stvari im je, međutim, promaklo. Tako se crkveni kalendar ipak zadržao u seoskim kućama, što iz verskih, što iz praktičnih razloga.
U formi malene knjižice, sa slikom crkve ili manastira na naslovnoj strani koja bi se menjala iz godine u godinu, predstavljao je idealnu spravu za vođenje dnevnika jednog seoskog domaćinstva. Datumi, praznici i sveci obično su bili na levoj strani, zajedno sa datumima mesečevih mena, posnih i mrsnih dana u toku godine, a desna je strana uglavnom bila prazna, ostavljena za beleške.
Predratnim rukopisom, gotovo kaligrafske lepote, u kome su se slova više vezla nego li ispisivala, moj deka je na tu praznu stranicu crkvenog kalendara ispisivao značajne datume. Vreme žetve, prihod od prodatog kukuruza, težinu stoke, značajne troškove za godinu… Sve je to bilo uredno proračunato i ubeleženo shodno datumu.
U malenoj fioci ređali su se iz godine u godinu kalendari, a ja sam sa učenjem prvih slova, sam, po prvi put uspeo da rastumačim reči svetosavske himne, stihove Očenaša i Bogorodice Djevo.
I dok gledam aplikaciju crkvenog kalendara na svom ajfonu, kroz misli mi proleće miris malih kalendara dnevnika, i pitam se, nisu li oni bili za hiljade ljudi jedina veza sa Gospodom tokom višedecenijskog posrnuća čitavog jednog naroda koji je uistinu toliko puta za svoju veru ginuo i isto je tako u miru nemilice odbacivao.