SRETANJE NA PRAZNIK
Sveti Vasilije Veliki i sveti Jefrem Sirin bili su savremenici i živeli su u 4. veku. Susret svetog Jefrema Sirina i svetog Vasilija Velikog koji se desio na Bogojavljenje, na sirijskog pustinjaka ostavio je veoma snažan utisak.
Čuvši za svetog Vasilija, prepodobni Jefrem Sirin, koji je živeo u pustinji, moljaše Boga da mu pokaže kakav je Vasilije. I imade viđenje: vide ognjeni stub, čiji vrh dodirivaše nebesa; i ču glas koji odozgo govoraše:
“Jefreme, kakav vidiš da je ovaj stub, takav je Vasilije.”
I prepodobni Jefrem odmah, uzevši sa sobom tumača, pošto sam nije znao grčki, krenu za Kesariju, gde stiže na praznik Bogojavljenja Gospodnjeg. I gledajući neprimetno izdaleka, vide svetog Vasilija gde ide u crkvu veoma svečano, obučen u svetlo odejanje i oko njega sveštenstvo, takođe u svetlim odejanjima. I okrenuvši se svome tumaču, Jefrem reče:
“Smatram da smo se uzalud mučili, brate, jer ovaj ovakav, nije kao što videh.”
I ušavši u crkvu, Jefrem stade u jednom zabačenom uglu i govoraše sam u sebi razmišljajući:
“Potegosmo toliki put i namučismo se na vrućini, radi čega? Čudi me da je ognjeni stub ovaj koji je u tolikoj slavi i počasti ljudskoj.”
Dok je on tako razmišljao, Duh Sveti obavesti o njemu svetog Vasilija Velikog i on posla k Jefremu svoga arhiđakona, rekavši mu: Idi k zapadnim vratima crkve i tamo ćeš naći monaha gde sa još jednim stoji u uglu; s malom je bradicom i malog je rasta; i reci mu:
“Hajde, izvoli u oltar, zove te arhiepiskop.”
Arhiđakon se jedva probi kroz narod dok stiže do mesta gde je stajao prepodobni Jefrem i reče mu:
“Gospodine, blagoslovi! Hajde, izvoli u oltar, zove te arhiepiskop.”
A Jefrem, doznavši preko tumača šta arhiđakon kaže, odgovori mu:
“Pogrešio si, brate, jer mi smo stranci i nas arhiepiskop ne poznaje.”
I ode arhiđakon i kaza to Vasiliju, koji u to vreme čitaše narodu iz svetih knjiga. I vide prepodobni Jefrem gde ognjeni jezik govori iz Vasilijevih usta. Zatim Vasilije opet reče arhiđakonu:
“Idi i reci tom monahu strancu: Gospodine Jefreme, hajde, izvoli u sveti oltar, zove te arhiepiskop.”
Arhiđakon ode i kaza kao što mu bi naređeno. I udivi se tome prepodobni Jefrem i proslavi Boga. I načinivši metanije reče:
“Vaistinu je veliki Vasilije! Vaistinu je stub ognjeni Vasilije! Vaistinu Duh Sveti govori ustima njegovim!”
Onda zamoli arhiđakona da kaže arhiepiskopu kako želi da mu se po završetku svete službe na izdvojenom mestu pokloni i da ga celiva. Po završetku službe Božje, sveti Vasilije uđe u đakonik i pozvavši prepodobnog Jefrema, dade mu celiv u Gospodu i reče mu:
“Dobro došao, oče, koji si umnožio učenike Hristove u pustinji i silom Hristovom prognao iz nje demone. Radi čega si se toliko namučio, oče, da bi došao i video grešna čoveka? Neka te Gospod nagradi za trud tvoj!”
A Jefrem, odgovarajući Vasiliju preko tumača, kaza sve što mu na srcu beše i sa bratom svojim pričesti se prečistim Tajnama iz svetih ruku Vasilijevih. A kada behu za obedom, reče prepodobni Jefrem svetom Vasiliju:
“Oče presveti, molim te da mi blagovoliš dati jednu blagodat.”
Vasilije Veliki odgovori mu:
“Reci šta ti je potrebno, jer ti ja mnogo dugujem za trud tvoj što si toliki put prevalio radi mene.”
A časni Jefrem mu reče:
“Znam, oče, da sve što moliš u Boga, daće ti Bog. Želim dakle da zamoliš njegovu dobrotu da mi da da progovorim grčki.”
On odgovori:
“Tvoje traženje je iznad moje moći, ali pošto sa dobrom nadom tražiš, hajdemo onda, česni oče i pustinjski nastavniče, u hram Gospodnji i pomolimo se Gospodu koji je moćan da usliši tvoju molbu. Jer je pisano: Ispunjuje volju onih koji ga se boje, i uslišuje molitvu njihovu, i spasava ih (Ps. 144,19)”.
Pošto dođoše u crkvu, satvoriše dugu molitvu. Onda reče Vasilije Veliki:
“Zašto, gospodine Jefreme, ne primiš posvećenje za sveštenika kada si dostojan?”
Odgovori mu Jefrem preko tumača:
“Zato što sam grešan, vladiko.”
Vasilije reče:
“O, da bi ja imao grehe tvoje!”
I dodade:
“Satvorimo poklon.”
I kada ležahu na zemlji, sveti Vasilije metnu ruku svoju na glavu prepodobnoga Jefrema i govoraše molitvu proizvođenja za đakona. Onda reče prepodobnome:
“Naredi da ustanemo sa zemlje.”
I prosvetli se jezik Jefremu, pa reče grčki:
“Spasi, pomiluj, podigni i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom. I ispuni se pismo: Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nemoga pevaće (Is. 35,6).”
I svi proslaviše Boga što prosvetli Jefremu jezik za grčki govor. I provede prepodobni Jefrem tri dana sa svetim Vasilijem veseleći se duhovno. I rukopoloži Vasilije Jefrema za prezvitera, a njegovog tumača za đakona i otpusti ih s mirom.