Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Teodor Ruzvelt je bio začetnik američke politike petljanja u svetska zbivanja

AMERIČKA VELIKA BATINA

Dvadeset šesti predsednik SAD Teodor Ruzvelt imao je omiljenu izreku koja se oslanjala na kasniju poruku američke spoljne politike, koja se manifestuje i danas. „Govoriti tiho i nositi sa sobom veliku batinu“ voleo je da kaže Tedi…

 

Na slici ispod možete da vidite prvog pravog američkog imperijalistu, oca i istinskog začetnika svega onog što će se dešavati u modernoj politici (dvadesetog i onog aktuelnog veka) sve neslobodnijeg, bespomoćnijeg i porobljenijeg sveta.

teodor ruzvelt

Njegovo ime je Teodor „Tedi“ Ruzvelt i potiče iz ugledne, aristokratske porodice holandskog porekla.

Rođen u Njujorku, ovaj ambiciozni mladić je postao prava ikona američkog sna u njegovom najambicioznijem vidu.

Samouk, bokser, zamenik šerifa, odličan pucač, lovac i avanturista, svetski putnik, završio je Harvard, napisao nekoliko važnih knjiga, postao pravi pravcati ratni heroj, bio najzaslužniji za prvi imperijalistički američki rat (onaj sa Španijom iz 1898) i ubedljivu pobedu u njemu (tada su Amerikanci oteli Kubu, Karibe i Filipine), postao američki potpredsednik pa predsednik, uveo medije (štampu i film) na velika vrata u politiku, izborio se protiv monopolskih giganata (poput Standard Oila), zasnovao državni intervencionizam i socijalna davanja u suprotstavljanju nekontrolisanoj ”tržišnoj privredi”, dobio Nobelovu nagradu za mir, izgubio sina (Kventina) u Prvom svetskom ratu… i ZASNOVAO AMERIČKU POLITIKU PETLjANjA U SVE ŠTO SE DEŠAVA NA ZEMALjSKOJ KUGLI (od rusko-japanskog, preko Velikog svetskog rata, pa do američkog ulaska u zamršene lavirinte evropske i kompletne planetarne politike).

Njegova omiljena uzrečica (i moto) bila je: ”GOVORITI TIHO I NOSITI SA SOBOM VELIKU BATINU” (o tome piše i u svojoj programskoj knjizi ”Velika palica”).

Time je započeo sve ono što se i danas događa u odnosima svih drugih zemalja prema Velikoj Američkoj Imperiji: okrutno zavrtanje ruke i direktne ucene (bez pardona), ali sve to – u rukavicama i bez vidljivo agresivnog stava.

Suprotno intervencionizmu, imperijalizmu i brutalnom metodu pokoravanja svih (ekonomski, oružano, diplomatski i brojno) slabijih naroda, naš uzorni lider i heroj za sva vremena je uveo neka sasvim od toga suprotna pravila i merila.

Vaseljenski univerzalizam uokviren idejom samobitnosti i (duhovne i državne) suverenosti, inteligentna i vešta real-politika ojačana nadvremenskim Zavetima (između njenih redova), princip ”podviga”, a ne ”pobede (po svaku cenu)”, samilost i saosećanje, udruživanje a ne pokoravanje… i, iznad svega, hristocentričnost sa spasenjem kao krajnjim ciljem i ličnog, i nacionalnog i sveukupnog života.

Amerikanci dobiše tako svog raspištoljenog pastira (boksera, šerifa i lovca) po modelu koji i danas vlada njihovom kolektivnom dušom i političkom imaginacijom, a mi, Srbi – našeg otmenog i plemenitog predvodnika, što nas uči, tihim glasom, ali bez ikakve (a kamoli velike) batine, da je bolje poginuti ”nego svoju ogrešiti dušu”.

Ko je bolje prošao ne treba ni komentarisati, jer je odgovor očigledan, naravno, ako se gleda iz one jedino pouzdane i suštinski precizne (one nadvremene, unutrašnje i eshatološke) osmatračnice. Od kraja istorije ka unazad, od poslednjih stvari ka svemu što im prethodi i od velikog (apokaliptičkog) finala istorije čovečanstva ka njenim tako varljivim uvodnim poglavljima…

Kada je 1908. godine, tek ražalovani eks-predsednik Teodor Ruzvelt otišao na Safari u Afriku, iskalio je sve svoje frustracije i (sa svojim pratiocima) pobio na desetine hiljada životinja, ispunivši police i vitrine svih velikih američkih Prirodnjačkih muzeja.

Tako se to radi u velikom ”zapadnom svetu”, prepunom fraza o ”čuvanju prirode”, ”humanizmu” i ”civilizovanosti”…

Sa FB profila Dragoslava Bokana

Ostavite komentar

Ostavite komentar