SIMBOL MAJČINSKE LJUBAVI
Doći do suštine biljaka nije uvek lako. Dešava se katkad da pojedine biljke krase naša dvorišta, stanove, kuće, žardinjere, a da nam nikada ne ukažu poštovanje, nagrađujući nas barem jednim cvetićem. Kad se to, pak, desi, znamo da su nam zahvalne i da smo uradili dobar posao.
Pojedine biljke cvetaju i bez nekog preteranog truda oko njih. Zahvaljujući rasadnicima cveća, neke biljke možemo kupiti već očuvane i procvetale.
Otkako su izumljene mušeme, i kada su prirodna staništa zamenili rasadnici prekriveni folijama za plastenike, biljke u takvim staništima ne razilikuju godišnja doba. Nedavno je u Kragujevcu rađena reportaža o malom Meksiku, i plasteniku koji obiluje kaktusima. A naš današnji gost u tekstu, jeste upravo ova bodljikava biljka, do čije se cvetne suštine stiže mnogo teže nego do prosečnog i običnog cveća. Kada kažemo običnog, mislimo na ono koje viđamo po svim kućama. A kaktusi. Kaktusi su posebni. I veličanstveni.
Dozvolite da se predstavim
Zovem se kaktus i pripadam familiji Cactaceae. Ova familija je veoma rasprostranjena, a čak oko 130 rodova na svetu postoji. 127 da budemo tačniji. Pripadam jednoj vrsti, iako na svetu postoji 1750 poznatih vrsta. Koliko li je tek nepoznatih? Moje ime potiče od grčke reči i svi smo veoma izdržljivi. Živimo u sušnom okruženju, a pronađeni smo u pustinji Atakama. To vam je jedno od najsušnijih mesta na planeti. Moje bodlje? Pa, najpre mi služe da akumuliram vodu koja mi je potrebna da preživim. Dobro, ima istine i u tome da se na taj način štitim od previše radoznalih ljudi i životinja. Postoje oni moji koji mogu biti i lekoviti, a nekima od nas se čak i hrane. Međutim, vrlo često smo mi ukrasna biljka i verujte mi na reč, cvetamo najlepše od svih.
Amerika prirodno stanište
Pojedine endemske vrste kaktusa rastu isključivo u Americi. To znači da su upravo odatle doprli do Afrike i Indije, a da su u petnaestom veku preneseni i u Evropu. Tu su se odomaćili, a najviše im je odgovarao mediteranski pojas. Kao kućno bilje, neguju su manje sorte kaktusa, a postoje oni koji uprkos svim pokušajima ne mogu da napuste pojedina mesta, i samo tamo uspevaju. Areal im je ograničen, a najveća pretnja su im ljudi. Mnoga staništa kaktusa uništena su onda kada su nastajala veštačka jezera, pravljene brane i industrijska naselja.
Simbolika
Zanimljivo je da brojne vrste kaktusa cvetaju samo jednom godišnje. Ako uopšte i cvetaju. Zbog toga cvet kaktusa treba smatrati nagradom. Cvetom će vas kaktus nagraditi tek kada mu pružite bezgraničnu ljubav. A baš zbog toga što izdržava i najsurovije uslove, kaktus se smatra simbolom majčinske ljubavi. Kaktusi cvetaju onda kada su zadovoljni, a priznaćete nije uvek lako ispod trnja i surove maske doći do veličanstvene suštine. Iskreno govoreći sa mnogim je ljudima isto. Ispod oklopa i maski surovosti često se kriju nevina bića sa iskonskom ljubavlju spremnom da podele sa onim koji imaju ključ. Setimo li se lisice iz Malog princa, znamo o čemu je ovde reč. Pripitomljeni kaktusi mogu vam biti najbolji prijatelji u kući, a ukoliko procvetaju, verujte, biće najlepši ukrasi u domovima.