VOJVODINA, ŠUMADIJA ILI BEOGRAD – GDE JE RAZLIKA?
Da ne bismo zaboravili otkud to kuće potiču, ali i koji su principi zidanja prateći geografsko ili mitoliško načelo, važno je podsetiti se nekih činjenica koje već vekovima opstaju na ovim prostorima.
Zanimljivo je kako se svetska, a samim tim i srpska arhitektura, oblikovala od onih vremena kada su preovladavale čakmare, tuvlare i kuće građene od prirodnih materijala, do onih kada su beton i staklo, a vremenom i knauf, postali osnovni materijali.
Ako prelistamo kataloge agencija za nekretnine u Beogradu ili pogledamo nekretnine na Novom Beogradu, videćemo da su stanovi i zgrade 90% ponude. No, kako se od urbanih delova Beograda odmičemo ka ostatku države, kuće predstavljaju osnovicu arhitekture kada su stambeni objekti u pitanju.
Da ne bismo zaboravili otkud to kuće potiču, ali i koji su principi zidanja prateći geografsko ili mitoliško načelo, u ovom tekstu ćemo se podsetiti nekih važnih činjenica, koje već vekovima opstaju na ovim prostorima.
Arhitektura gradske kuće
Gradske kuće su najčešće zidane početkom prethodnog veka, ali i u periodu između dva rata. Makar one koje danas možemo da vidimo po jezgru velikih gradova poput Niša, Novog Sada ili Beograda. To su one kuće sa visokim tavanicama, koje često uzimamo kao primer srednjeg i visokog staleža, a koje su po završetku Drugog rata neretko nacionalizovane te bivale mesta u koja su se smeštali muzeji, institucije galerije itd. Kuće su uglavnom sa četvorovodnim krovom, što pravi vezu sa drevnim narodskim verovanjem da se u ovakvim kućama energija pravilno raspoređuje.
Kuća iz Vojvodine i pomoravski domovi
Na arhitekturu ovih kuća u mnogome su uticali trendovi iz Austro-ugarske, a često su pravljene kao višedelne kuće koje imaju prednju i zadnju sobu, a između se nalazi kujna. Dvodelna kuća pravila se svojevremeno i u Pomoravlju. Zanimljivo je da se običaj pravljena kuće na četiri vode najviše održao upravo u pomoravlju. Šumadija je često pravila slične kuće, a od pomoravskih ih razlikuje samo postojanje stražnjeg izlaza. Misli se da su Šumadinci bili plahoviti te da su često bili na meti raznih neprilika. Zato su zadnji izlaz koristili za eventualni beg iz objekta.
Balkanski feng shui
Baš se i među starim Slovenima dosta vodilo računa o raspoređivanju energije širom doma. Dok su ognjišta bila mesto u kom su po verovanju stanovali duhovi predaka, gore, sa nebesa, stizala je energija koju je trebalo pravilno rasporediti. Zbog toga su srpske kuće na četiri vode imale u osnovi kvadrat podeljen na dva dela. Spavaća i slavska soba kao i trem činile su upravo glavne prostorije ove kuće. Pomalo je tužno što se tradicija zidanja ovih kuća sve više gubila nakon Drugog svetskog rata. Srpska arhitektura bivala je prepoznatljiva širom sveta, a ovakav način zidanja zadržao se samo na selu.
Danas je zidanje kuća ozbiljan finansijski poduhvat, pa nimalo ne čudi što se ljudi odlučuju za zidanje kuća ne dve ili čak jednu vodu. To znači da krovi ma jednu do dve kosine. Ko zna, možda baš u tome leži problem nemirnog duha našeg naroda koje nas kao zla kob decenijama prati. Možda se sile sa neba, dok nastaju supernove, mračno spuštaju na naše domove, a da toga nismo ni svesni. Potežemo za dalekoistočnim metodama postizanja mira, a tu, nadomak nas, u našoj tradiciji, leže svi odgovori naših predaka koji su nas zadojili mirom, a čiji smo amanet uspeli brzo da prokockamo.