Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Standardi u video rezoluciji – detaljni vodič

VODIČ KROZ STANDARDE VIDEO REZOLUCIJE

Predstavljamo vam najbitnije termine sa aktuelnim vrednostima za potpuno razumevanje video zapisa!

 

Nekad je rezolucija ekrana bila jedinstven pojam, nije bilo „varijanti na temu“.

video-rezolucija

Windows je prvi u ponudu uveo nekoliko opcija displeja i da biste dobili veću rezoluciju (ili više boja) samo je trebalo da instalirate program za video karticu. Kako je vreme prolazilo, u igri su bile sve jače grafičke karte i bolji monitori. Danas postoji zaista mnogo vrsta displeja raznih kvaliteta i podržanih rezolucija.

Postoje kamere sa rezolucijom od 2k, 4k, pa čak i 8k (k označava hiljadu piksela) koji nam omogućavaju da vidimo najsitnije detalje slike na ekranu. Moderne filmske projekcije prikazuju filmove u rezoluciji od 2k (i neki monitori kućnih računara) i sve samo ide napred – u smislu unapređenja tehničkih specifikacija.

Sve je počelo s IBM-om i CGA-om

Grafičku tehnologiju u boji prvi su razvili naučnici IBM-a. Prvi je bio CGA ekran, nakon njega EGA i VGA grafički adapter u boji, poboljšani grafički adapter, video grafička ploča. Bez obzira na osobine vašeg monitora, svakako biste trebali odabrati jednu od ponuđenih opcija dostupnih preko drajvera grafičke kartice. Radi nostalgije, evo kako je nekad davno izgledao CGA.

Da razjasnimo osnovne pojmove:

rezolucija se definiše kao dimenzija slike izražene brojem pixela po širini i brojem pixela po visini slike.

pixel je najmanji deo slike. (engl. „picture element“). Rezolucija se odnosi na potencijalnu maksimalnu oštrinu slike pa tako: manja rezolucija znači manji broj pixela – slika ima manje detalja. Video zapis sa manjom rezolucijom izgleda nam mutno. Veća rezolucija – veći broj pixela – slika ima više detalja. Video sa većom rezolucijom deluje oštrije, jasnije.

U stvari, za dobru sliku se sve mora poklopiti: kako je snimljen video snimak, na kom uređaju se pušta, a veoma je važna i spomenuta rezolucija. Što je ekran veći, to je primetna razlika između veće i manje rezolucije.

Ekran-rezolucija

Sigurno da nekima od nas treba razjasniti pojam „rezolucija“. Nije sasvim tačna njegova definicija da je to broj piksela na ekranu. Taj pojam se ne odnosi na gustinu piksela. „Rezolucija“ je, tehnički, broj piksela po jedinici površine, a ne ukupan broj piksela. Ovde ćemo koristiti termin koji je razumljiv, a ne njegovo „tehnološki korektno“ značenje.

Odavno se rezolucija definiše kao broj piksela postavljenih vodoravno i horizontalno na monitoru, na primer 640 x 480 = 307200 piksela. Takav izbor definisan je sposobnošću grafičke kartice, a one se razlikuju od proizvođača do proizvođača.

Rezolucije u sistemu Window nekada su bile vrlo ograničene, pa ako niste imali drajvere za svoju video karticu, osuđeni ste na ekran sa niskom rezolucijom. Kako je kvalitet monitora napredovao, Windows je počeo da nudi savršenije opcije, i sav je teret pao na proizvođače grafičkih kartica (pogotovo ako želite ekran tj. displej vrlo visoke rezolucije).

Novije verzije Windowsa mogu prepoznati rezoluciju ekrana na monitoru i grafičku karticu i podesiti svoj rad u skladu s tim. To ne znači da je ono što Windows odabere uvek najbolja opcija, mi možemo promeniti parametre, ako želimo, nakon što vidimo sliku na ekranu.

Šta znači P i I u oznakama 720p, 1080i, 1440p, 4K i 8K?

Možda ste primetili da se rezolucija ekrana opisuje brojkama i slovima, poput 720p ili 1080i. Šta oni znače? Slova govore kako je slika „obojena“ na monitoru. „P“ označava pojam progresivno, a „i“ označava isprepleteno.

Ekran monitora ili televizora sadrži linije piksela postavljenih vodoravno. Linije su se nekad kod starih ekrana lako mogle videti kada bismo se približili televizoru, ali danas pikseli na displeju tj. ekranu su toliko mali da ih je vrlo teško videti, čak i uz ogromno uvećanje.

Elektronika monitora „obriše, oboji“ svaku liniju u redu, prebrzo da bi oči to primetile. Preplitanje linija u sekundi su nekad bila primetna, danas se terminologija promenila u bržem smislu. Brzina kojom se monitor osvežava je 60 puta u sekundi. Refresh ili osvežavanje je broj prikaza celog ekrana u sekundi.

A kad su stigli i LED monitori, stepen osvežavanja nije refresh display već frame rate – brzina promene kadrova, tj. frejmova podataka. Najnovije verzije Windowsa postavljaju frejmove na 60 Hertza, ili 60 ciklusa u sekundi, a za to vreme LED ekrani i ne trepnu.

A šta je s brojevima 720p, 1080p, 1440p, 4K i 8K?

Kada su televizori visoke rezolucije postali standard, proizvođači su dali objašnjenje rezolucije ekrana. Brojevi 720p, 1080p i 2160p ili 4K koji se ponekad koriste za opisivanje monitora, odnose na broj vodoravnih linija na displeju. Standardna rezolucija za DVD video plejer je bila 720×576. Ostalo je HD rezolucija (High Definition).

Evo kako to izgleda u praksi:

720p = 1280 x 720 – poznatiji kao HD ili „HD Ready“ rezolucija, malo slovo p kao što smo spomenuli, odnosi se na termin progressive video, i to je novi standar kad je u pitanju IP video nadzor.
1080p = 1920 x 1080 – uglavnom se naziva FHD ili „Full HD“ rezolucija
1440p = 2560 x 1440 – QHD ili Quad HD rezolucija, koristi se za monitore za igrice i na smartphone uređajima. 1440p ima četiri puta veću rezoluciju od 720p HD ili „HD ready“.
2160p = 3840 x 2160 – poznata kao 4K, UHD ili Ultra HD rezolucija. To je baš velika rezolucija ekrana vrhunskih televizora i monitora. 2160p se zove 4K jer nudi četiri puta više piksela od 1080p FHD ili „Full HD“.
4320p = 7680 x 4320 – poznat je kao 8K i nudi 16 puta više piksela od obične, 1080p FHD ili rezolucije „Full HD“.

U vezi sa ovim važan je i Aspect Ratio – odnos broja piksela po širini i broja piksela po visini video zapisa. Ako je video rezolucije 400:300 onda je aspekt 4:3, ako je 200:100, aspekt je 2:1.

Kako se tehnologija prikaza poboljšala, proizvođači TV i monitora su počeli praviti široke ekrane. Danas je taj odnos i 16:10. Danas su gotovo svi ekrani računara široki, a TV emisije i web stranice prilagodile su svoj rad toj činjenici.

Naravno, imajmo na umu da se sve strahovito brzo menja, pa ne treba držati ove cifre u glavi jer će već sutra biti van upotrebe, prevaziđene nekim novim stopama.

Kako veličina ekrana utiče na rezoluciju?

Najvažnija stvar nije veličina monitora, već njegova sposobnost prikaza slike s većom rezolucijom. Što veću rezoluciju postavite po defaultu, manja je slika na ekranu (kao kad je tekst na ekranu tako mali da nije čitljiv). U mnogim slučajevima monitor neće prikazivati ​​ništa ako podesite rezoluciju na Windowsu koju monitor ne može podneti. Drugim rečima, nemojte očekivati ​​čuda od jeftinog monitora. Kada je u pitanju visoka rezolucija ekrana, ​​definitivno ćete morati više da platite.

Standardi za video rezoluciju

Postoji niz video standarda koji definišu rezoluciju i boju za ekrane. Podrška za grafički standard definisana je kvalitetom monitora i video adaptera. Monitor mora regulisati rezoluciju i boje određene standardom, a video adapter mora biti sposoban preneti odgovarajuće signale na monitor.

Navešćemo ovde, u približnom poretku po snazi i sofisticiranosti, video standarde za PC računare. Imajte na umu da mnogi od tih brojeva predstavljaju samo minimalne vrednosti navedene u standardima. Mnogi dobavljači video adaptera pružaju veću rezolucija i više boja.

VGA – 640 x 480 rezolucija

SVGA – 800 x 600 rezolucija

XGA – 1024 x 768 rezolucija

SXGA – 1280 x 1024 rezolucija

UXGA – rezolucija od 1600 x 1200

Treba li nam baš ekran visoke rezolucije?

Zavisi. Prvo, rezolucija je samo jedna komponenta dobre slike. Najvažniji aspekti dobrog kvaliteta slike su: odnos kontrasta, zasićenje boje, tačnost boja pa tek onda rezolucija. Osim toga, trebalo bi sesti dovoljno blizu ekrana da bi primetili rezoluciju HD. Takođe, morate imati odličan izvor slike – HD ili neki savršeniji – koji će imati koristi od ekrana visoke rezolucije.

Na primer, ako gledate u 1080p ekran veličine 50 inča, sedite najviše 2,1m – 2,4m od njega da biste videli prednost te rezolucije. Ekrani visoke rezolucije su obično skuplji od HD ili SD ekrana pa razmislite.

Blu-ray i HD DVD od 1080p 

Blu-ray i High Definition Digitalni Versatile disk (HD DVD) su dva različita, danas nekompatibilna standarda za čuvanje audio i video snimaka visoke rezolucije. Od 2008. godine, mnoge firme su najavile da neće više proizvoditi HD DVD  nosače informacija.

Dvoslojni Blu-ray diskovi (BRD) mogu čuvati oko 50 GB podataka i mogu pohraniti visoke rezolucije video zapisa. Blu-ray diskovi mogu prikazati 1080p video, sa 5.1, 6.1 ili 7.1 surround zvukom. Uprkos velikoj rezoluciji koja podržava format, neki filmovi na BRD-u pate od lošeg kvaliteta originalnih zapisa ili lošeg prenosa podataka, a nešto se nisu pokazali kao format od maksimalne koristi. Ipak, na BRD se i dalje re-masterizuju filmovi stare produkcije.

1 komentar

Ostavite komentar