Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

„KO HOĆE MNOGO, NEĆE DUGO“

Velika podvižnica ljubavi Hristove, mati Efrosinija, od rane mladosti posvetila je život Bogu kao monahinja. Sada njena duša hita u zagrljaj Onome kome je ceo svoj život verno služila, saopštila je Eparhija Raško-prizrenska povodom upokojenja igumanije manastira Gračanica.

 

Monahinja koja je sve one koji su je upoznali učila o snazi molitve, upokojila se u ponedeljak 5. marta u 90. godini života. Pod svetovnim imenom Marijana Jeremić rođena je u selu Viča kod Dragačeva. Ovako je o sebi, ljudima i Bogu govorila 2010. godine u emisiji „Čuvari Kosmeta“, autorke Mire Lolić Močević.

mati efrosinija

– Nas je bilo 22 u kući. Otac mi je bio Solunac i dva puta se ženio. Imala sam četiri brata i pet sestara.

Mati Efrosinija ostaće najviše upamćena po ljubavi prema Bogu koja se u njoj javila još kada je bila dete.

– Kada sam imala šest i po godina, pobegnem od kuće u crkvu Sveti Ilija, oko dva kilometra od naše kuće, sve peške. Tada je u crkvu došao jedan kaluđer sa Svete gore. Sedi on na klupi ispred crkve sa sveštenicima, a ja devojčica, ali meni je u srcu samo Bog. Ja pipnem njegovu mantiju i kažem mu „ja ću to da nosim“ i sednem mu u krilo. On mi kaže „beži, dete, ko zna šta ćeš biti“. Ništa, ja ćutim, ali znam da će biti tako – govorila je mati Efrosinija.

Želja da se zamonaši ispunila joj se nakon Drugog svetskog rata. Godine 1948. dolazi u manastir Gračanica, a devet godina kasnije tu je monaši tadašnji episkop Raško-prizrenski, potonji patrijarh Pavle.

U manastiru prolazi kroz brojna poslušanja, vrlo revnosno ne štedeći sebe, a sa ostalim sestrama deli brojna iskušenja nametnuta od tadašnjih vlasti.

– Komunizam je veru uništio kod glupoga naroda, a kod kulturnog i vaspitanog nije. Dođu profesori sa decom i veze nemaju ko je podigao Gračanicu. Pitajte druge religije, svoje znaju, a Srbi svoje ne znaju – govorila je ona u emisiji „Čuvari Kosmeta“.

Monaštvo je u i to vreme na Kosovu trpelo svakakvu torturu, samo što su ondašnji vinovnici bili prvenstveno Srbi. Njihovi sunarodnici skidali su ikone po hramu, oduzimali manastiru konake, priloge, a jednom su čak i skinuli ikonostas iz Gračanice, rekli monahinjama „dođite da vidite kako gori vaš Bog“ i naložili vatru.

– Mi smo se bili sa njima kada nam nisu dali da radimo u njivi. Naše odore, to je sve bilo pocepano. Nisu to bili samo komunisti, već i narod, svi nas pljuvali. Sad nam mnogo tih istih pruža ruku. Išle smo bose, dronjave. Sve je to bila muka, ali nadali smo se uvek da će to Bogorodica da oslobodi. Ona je sve to učinila za 40 dana naše molitve u samoj Gračanici – rekla je ona.

Tom trpljenju naučio ju je patrijarh Pavle, koji joj je i dao čin monahinje.

– Zapamtio je kada su mu u Beogradu psovali Bogorodicu. Rekao nam je: „Nemojte ništa da se žalite, kad Bog trpi, trpimo i mi“ – govorila je ona.

Mati Efrosinija postala je igumanija Gračanice 1992. godine. Za vreme njene uprave urađeno je dosta na očuvanju manastira: ekonomija je proširena, izgrađen je novi konak, vršeni su slikarsko-konzervatorski radovi na živopisu, sanirane pomoćne zgrade, stari konaci i crkva, podignuta je nova zvonara i izgrađen ogradni zid porte.

Ono po čemu svi pamte igumaniju Efrosiniju je njena posvećenost molitvi i ljubavi prema Gospodu koje je brojne mlade ljude privuklo duhovnom životu, a od kojih je tridesetak sestara, među kojima i svoju majku Živku, zamonašila u manastiru Gračanica, gde je dobila ime Lidija. Njenim zalaganjem se u manastiru Gračanica i danas svakodnevno služi Sveta Liturgija i ceo ciklus bogosluženja.

Igumanija Efrosinija je decenijama bila svedok svega što se dešavalo na Kosovu i Metohiji i sa monaštvom i sa narodom. Svojim milosrđem i čovekoljubljem pomogla je brojne napaćene, a potom i izbegle ljude koji su spas i pomoć tražili u manastiru.

Prošle godine u čin Velike Shime zamonašio ju je episkop Raško-prizrenski Teodosije. Verna svojoj ljubavi prema manastiru Gračanica i pored brojnih iskušenja, ostaje u njemu do smrti.

– Volim da budem sama, tad se najbolje molim Bogu. Ja Boga volim više nego sve. Mi bez Boga ništa ne možemo, ni da se molimo, ako nam On ne da. Mi sve brige možemo da predamo Njemu. Kaže mi moja zamenica „mati, nemamo goriva, nemamo ovo ili ono“, a ja pogledam u moje ikone i razmišljam „što se ja brinem? Gospode, ti si rekao – svu brigu dajte meni“. Najjača je jaka vera, a mi nemamo vere koliko treba. U velikoj nezgodi mi se molimo, ali nemamo one vere koja nam najviše treba. Ko hoće mnogo neće dugo – govorila je monahinja.

Pogledajte i poslušajte ceo intervju u VIDEO prilogu.

Izvor: Blic

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: