SKRUŠENOST DUHA
Sveti Ignjatije Brjančaninov ostavio nam je pouku o tome kako deluje ogrehovljeno srce čoveka. „Od svih osećanja ogrehovljenog srca ljudskog jedno se jedino može koristiti u nevidljivome bogosluženju: tuga zbog pogibelji svoje“, kaže veliki ruski duhovnik.
Kao što nepravilno dejstvo uma uvodi u samoobmanu i prelest, tako isto uvodi u nju i nepravilno dejstvo srca.
Prepuna je nerazumne gordosti želja i težnja da se steknu duhovna viđenja umom koji još nije očišćen od strasti koji još nije obnovljen i ponovo sazdan desnicom Duha Svetoga; prepuna je iste takve gordosti i nerazumnosti želja i težnja srca da se nasladi svetim, duhovnim i božanstvenim osećanjima, kad je ono još potpuno nesposobno za takve naslade. Kao što nečist um, žudeći za božanskim viđenjima i nemajući mogućnosti da ih ugleda, stvara sebi viđenja iz sebe samoga, te pomoću njih sebe obmanjuje i prelašćuje, tako i srce, usiljavajući se da okusi božanstvenu sladost i druga božanstvena osećanja, a ne nalazeći ih u sebi samo sebe vara, obmanjuje i pogubljuje, te na taj način ulazi u oblast laži, u opštenje s besima, potčinjavajući se njihovu uticaju i podvrgavajući se njihovoj vlasti.
Od svih osećanja ogrehovljenog srca ljudskog jedno se jedino može koristiti u nevidljivome bogosluženju: tuga zbog grehova, zbog grehovnosti, zbog pada, zbog pogibelji svoje. A zove se takva tuga imenom plača, pokajanja, skrušenosti duha.
To nam svedoči Sveto Pismo. “Da si hteo žrtve, prineo bih Ti; za žrtve paljenice ne mariš”: i nije Ti blagougodno nijedno srdačno osećanje, ni ono samo za se ni sva ukupno sva su oskrnavljena grehom i izvitoperena padom čovekovim.
“Žrtva je Bogu duh skrušen: srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti” (Ps. 50, 18-19). Ta je žrtva odrečna žrtva: kad se ona prinese, onda po samoj prirodi stvari otpada prinošenje drugih žrtava; ili: kad čovek oseti pokajanje, onda umuknu svakolika druga osećanja. Zato, da bi žrtve drugih osećanja postale mile i ugodne Bogu, treba da on prethodno učini dobro našem Sionu i da podigne zidove našega razrušenog Jerusalima (sravni sledeće stihove istoga psalma). Gospod je pravedan i svesvet. I samo su pravedne, čiste žrtve, za koje je priroda ljudska sposobna otkako je Spasiteljem obnovljena, blagoprijatne pravednome i svesvetome Gospodu. Za oskrnavljene prinose i žrtve paljenice On ne mari.
Postarajmo se, dakle, da se očistimo pokajanjem!
“Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice, tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce” (Ps. 50, 21) tj. novorođena osećanja čoveka koji je obnovljen Duhom Svetim.