Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Ogrehovljeno srce ljudsko pati tugom zbog svog pada

SKRUŠENOST DUHA

Sveti Ignjatije Brjančaninov ostavio nam je pouku o tome kako deluje ogrehovljeno srce čoveka. „Od svih osećanja ogrehovljenog srca ljudskog jedno se jedino može koristiti u nevidljivome bogosluženju: tuga zbog pogibelji svoje“, kaže veliki ruski duhovnik.

 

Kao što nepravilno dejstvo uma uvodi u samoobmanu i prelest, tako isto uvodi u nju i nepravilno dejstvo srca.

ogrehovljeno srce

Prepuna je nerazumne gordosti želja i težnja da se steknu duhovna viđenja umom koji još nije očišćen od strasti koji još nije obnovljen i ponovo sazdan desnicom Duha Svetoga; prepuna je iste takve gordosti i nerazumnosti želja i težnja srca da se nasladi svetim, duhovnim i božanstvenim osećanjima, kad je ono još potpuno nesposobno za takve naslade. Kao što nečist um, žudeći za božanskim viđenjima i nemajući mogućnosti da ih ugleda, stvara sebi viđenja iz sebe samoga, te pomoću njih sebe obmanjuje i prelašćuje, tako i srce, usiljavajući se da okusi božanstvenu sladost i druga božanstvena osećanja, a ne nalazeći ih u sebi samo sebe vara, obmanjuje i pogubljuje, te na taj način ulazi u oblast laži, u opštenje s besima, potčinjavajući se njihovu uticaju i podvrgavajući se njihovoj vlasti.

Od svih osećanja ogrehovljenog srca ljudskog jedno se jedino može koristiti u nevidljivome bogosluženju: tuga zbog grehova, zbog grehovnosti, zbog pada, zbog pogibelji svoje. A zove se takva tuga imenom plača, pokajanja, skrušenosti duha.

To nam svedoči Sveto Pismo. “Da si hteo žrtve, prineo bih Ti; za žrtve paljenice ne mariš”: i nije Ti blagougodno nijedno srdačno osećanje, ni ono samo za se ni sva ukupno sva su oskrnavljena grehom i izvitoperena padom čovekovim.

“Žrtva je Bogu duh skrušen: srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti” (Ps. 50, 18-19). Ta je žrtva odrečna žrtva: kad se ona prinese, onda po samoj prirodi stvari otpada prinošenje drugih žrtava; ili: kad čovek oseti pokajanje, onda umuknu svakolika druga osećanja. Zato, da bi žrtve drugih osećanja postale mile i ugodne Bogu, treba da on prethodno učini dobro našem Sionu i da podigne zidove našega razrušenog Jerusalima (sravni sledeće stihove istoga psalma). Gospod je pravedan i svesvet. I samo su pravedne, čiste žrtve, za koje je priroda ljudska sposobna otkako je Spasiteljem obnovljena, blagoprijatne pravednome i svesvetome Gospodu. Za oskrnavljene prinose i žrtve paljenice On ne mari.

Postarajmo se, dakle, da se očistimo pokajanjem!

“Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice, tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce” (Ps. 50, 21) tj. novorođena osećanja čoveka koji je obnovljen Duhom Svetim.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter