VITEŠKI PRINCIP

Svaka epoha i kultura je imala specifičnosti u pozdravljanju oružjem pošto je i samo oružje kojim se pozdravljalo bilo raznoliko. Međutim, svaki počasni pozdrav oružjem uvek je imao nekoliko osnovnih elemenata i u tom smislu se samo onaj koji te elemente ima, može smatrati pravilnim.

 

Mač, špada, sablja, rapir itd. nisu samo oružje. U prošlosti su oni bili isključivo oružje plemstva, a nošenje istog je bilo privilegija staleža i znak blagorodnosti. Ova oružja su, tako, bila i predmet ceremonije i obreda.

počasni pozdrav oružjem

Počasni pozdravi oružjem, u tom smislu, spadaju u osnovne pozdrave viteškog (vojničkog) kodeksa. Oni su drevni koliko i oružje i predstavljaju jedan od osnovnih elemenata razlikovanja civilnog od ratničkog staleža.

U mnogim istorijskim epohama pozdravi oružjem su imali gotovo osnovni karakter. Oružjem su se pozdravljali vojnici svih epoha: Grci, Rimljani, srednjevekovni vitezi, musketari, džentlmeni pred dvoboj, oficiri… Pozdravi oružjem su se izvodili i izvode se i kao deo raznovrsnih ceremonijala unapređenja i nagrađivanja. U tom smislu postoji i tačno određena procedura ceremonijala predaje počasnog oružja.

Svaka epoha i kultura je imala specifičnosti u pozdravljanju oružjem pošto je i samo oružje kojim se pozdravljalo bilo raznoliko. Međutim, svi pozdravi su uvek imali nekoliko osnovnih elemenata i u tom smislu se samo oni koji ove imaju, mogu smatrati – pravilnim.

Potpun pozdrav podrazumeva uvek:

1) Prilazni stav sa oružjem u koricama – pošto priđe i nekom sa oružjem van korica (isukanim oružjem) uvek je značilo borbenu radnju a ne pozdravnu.

2) Stav „mirno“ nakon prilaženja – pošto zaustavljanje sa oružjem na određenoj distanci koja je uvek veća od borbene predstavlja miroljubivi gest i gest poštovanja koji treba da privuče pažnju onoga koji se pozdravlja na pozdrav sam.

3) Vađenje oružja iz korica – pošto se samo oružjem koje je izvađeno iz korica i dovedeno u pripremni položaj za pozdrav, ovaj može i izvršiti.

4) Pozdrav.

5) Vraćanje oružja u korice. Svaki pozdrav oružjem je ili počasni pozdrav ili pozdrav protivnika pred borbu. Ukoliko se oružje ne vraća u korice reč je o borbenom pozdravu pa se iz njega mora stati u borbeni stav. Ukoliko je reč o počasnom pozdravu, nakon njega se oružje mora vratiti u korice. Naime, onom ko je pozdravljen nije prijatno da prolazi pored onog ko ga je pozdravio ukoliko ovaj i dalje drži isukano oružje van korica.

6) Udaljavanje. Ovom radnjom onaj ko pozdravlja se sklanja nakon izvršenog pozdrava sa linije protokola, ili pak, prilazi onome sa kojim se pozdravio. Ovo sklanjanje podrazumeva stav „mirno“ u prvom slučaju ili stav „voljno“ u drugom.

Kada je reč o 5. i 6, ima pozdrava koji podrazumevaju udaljavanje sa istovremenim vraćanjem oružja u korice.

Samo pozdrav koji u sebi sadrži sve ove elemente je potpuni pozdrav oružjem i on se sa svom elegancijom i lepotom ceremonijala nametnuo još sredinom 16. veka.

OFICIRSKI POZDRAV SABLJOM

Klasičan, oficirski pozdrav sabljom i raznim tipovima mačeva koji je karakterističan gotovo za celu Evropu sa ponekom specifičnošću karakterističnom za svaku zemlju ponaosob je u tom smislu sledeći:

Prilazni stav sa oružjem

Nosilac oružja ovim stavom prilazi onome koga treba da pozdravi. Oružje stoji u koricama koje pridržava leva ruka i prilazi se strojevim korakom. Druga ruka je slobodna. Prilaženje je završeno na distanci koja je veća od bojne.

Stav „mirno“ sa oružjem

Onaj ko pozdravlja, kada je izvršio prilaženje, ima spojena stopala i okrenut je uvek grudima prema onom koga pozdravlja. Nikad ne bočno pošto je bočni stav borbeni stav. Korice pridržava leva ruka za sečivo kod garde.

Vađenje oružja iz korica

Izvodi se poluokret na levo stopalom leve noge. Oružje se hvata desnom rukom, ugao između stopala je 90 stepeni. Desno stopalo je na pola levog. Time se telo postavlja delimično profilno (rame ruke koja će držati oružje je okrenuto u pravcu onog ko se pozdravlja) sa licem okrenutim prema onom ko se pozdravlja.

Zatim se sečivo vadi iz korica i usmerava sa opruženom rukom koso i dole u pravcu onoga ko se pozdravlja sa dlanom okrenutim na gore a nikako na dole ili koso pošto ovo znači poziv na borbu. Vrh sečiva je na udaljenosti od tla za 50 – 60 sm a sa oštricom u levo. Leva ruka drži i dalje korice sablje. Glava je okrenuta prema onom ko se pozdravlja i sa pogledom pravo.

Pozdrav sa oružjem

Radnja koja sledi nakon početnog stava je uvek pozdrav. Kao pozdrav lakim jednoručnim mačem i sabljom se čini sledeće: ruka sa oružjem se savije u laktu i garda dovede do brade, dlan je okrenut ka licu (simbolizuje odašiljanje poljupca). Sečivo se nalazi vertikalno. Zatim se oružje spušta vrhom dole s naklonom glave.

Vraćanje oružja u korice

Stopala su spojena i pod uglom od 90 stepeni. Glava se diže, pogled pravo i ruka sa oružjem se opružena podiže gore. Dlan je okrenut prema nebu. Leva ruka drži korice. U sledećem trenutku se dlan sa oružjem okreće na dole a vrh sečiva se usmerava prema levom kuku. Leva ruka vodi usta korice prema vrhu oružja. Šaka desne ruke se spušta do kontakta sa šakom leve ruke kada istovremeno levo stopalo prilazi uz desno. Napomena: okretanje vrha oružja ka kuku se izvodi opruženom rukom. Vrh sečiva mora proći između palca i kažiprsta leve ruke. Udar gardom o levu ruku ide u istom trenutku kad i spajanje stopala.

Udaljavanje

Leva ruka drži korice sa oružjem. Desna ruka je na balčaku oružja. Desna noga odstupa iskorakom u desno. U trenutku kada leva noga prilazi desnoj izvodi se poluokret sa obe noge tako da se postavlja bočno prema onom ko se pozdravlja i oslobađa mu se put za prolaz. U trenutku spajanja peta desna ruka sa balčaka prilazi butini desne noge.

Iz knjige „Vojno mačevanje u Srbiji 1804-2014“ Aleksandra Stankovića

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.