OSOBINE HRIŠĆANA
Iz dela poslanice Diogenu saznaćemo ko su hrišćani. Odvojeno od ovog nauka dajemo jednu drugu pouku o tome šta je lek protiv svih grehova, kako ga „napraviti“ i upotrebiti.
Hrišćani se ne razlikuju od drugih ljudi ni po zemlji, ni jezikom, ni žitejskim običajima. Oni ne naseljavaju posebne gradove, ne koriste neki neuobičajeni način govora i ne vode život koja se razlikuje od drugih.
Samo njihovo učenje nije plod misli ili izmišljotina ljudi koji traže novine, oni nisu privrežni nikakvom čovečjem učenju kao drugi. I obitavaju i u jelinskim i varvarskim gradovima, gde je kome pripalo da živi i sleduju običajima tih žitelja u odevanju, piću, a u svemu drugome predstavljaju čudesan primer blagoobraznog života.
Žive u svojim otadžbinama, ali kao stranci; u svemu učestvuju kao građani i sve podnose kao pridošlice. Za njih je svaka strana zemlja otadžbina, i svaka otadžbina strana zemlja. Oni stupaju u brak kao i svi drugi i rađaju decu, ali ih ne odbacuju (ne ubijaju). Zajednički jedu ali jednostavnu hranu. Oni žive u telu, ali ne po telu (2Kor 10.3; Rim 8.12). Nalaze se u ovom svetu, a građani su neba (up. Fil 3.18-20).
Poštuju ustanovljene zakone, ali svojim životom nadilaze te zakone. Sve vole, a od svih bivaju proganjani. Ljudi ih ne poznaju, ali ih osuđuju, predaju na smrt, a oni se raduju životu. Sami su siromašni, a druge obogaćuju. Svega su lišeni, a opet u svemu izobiluju (up. 2 Kor 6.9-10). Besčaste ih, ali oni se u tome proslavljaju (1Kor 4.10). Vređaju ih, a oni sve poštuju (1Kor 4.12). Kleveću ih, a oni uzvraćaju poštovanjem, kažnjavaju ih kao zločince, a oni budući kažnjavani raduju se (2Kor 6.10) kao da im daju život!
*********************************
Jednom je monah, prolazeći pored skita ugledao starca kojem su se mnogi ljudi obraćali za iscelenje bolesti. Kad je monah prišao bliže lekar je upitao:
„A šta ti želiš?“
„Da li na svetu postoji lek koji pomaže protiv grehova?“ upita monah.
I starac odgovori :
„Naravno da postoji. Uzmi koren duhovnog siromaštva, lišće trpljenja, cveće smirenja,uberi molitvu s grane. Zatim sve to pomešaj u kotlu poslušanja, procedi kroz sito dobrih pomisli i stavi u činiju s čistom savešću. Zatim zalij suzama i okropi ljubavlju, a sam u međuvremenu raspali plamen božanske želje. Kad se sve skuva kako treba, prelij ga u posudu rasuđivanja. A kad pojedeš kašičicu ovog leka, nemoj zaboraviti da se umiješ pokajanjem – i tako ćeš se izbaviti od mnogih grehova.“