Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ekonomija

Bankama država kreira profit

UGAĐANJE VOLJI BANKARIMA

Visoka referentna kamatna stopa i precenjen kurs dinara su omogućili da, u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada komercijalnih kamata, banke, kupujući državne obveznice, zarade pola milijarde evra. Tako bankama država kreira profit.

 

Pre petnaestak dana obelodanjeno je da je prošle godine bankarski sektor u Srbiji profitirao preko 60 milijardi dinara, odnosno 524 miliona evra. Vest je plasirana sa ciljem da ukaže na snagu ovdašnjih finansijera, naglašavajući da je najviše, dvanaest milijardi, 2,8 puta više nego prethodne sezone, zaradila AIK banka, sa većinskim domaćim vlasnicima.

bankama država

Možda još više potencirano je kako je državna Komercijalna banka ostvarila 8,1 milijardu profita, naspram 7,94 milijardi gubitaka pretprošle godine. Kakav salto mortale za samo dvanaest meseci.

Kamate manje, zarada ekstremna

Da sve bude neobičnije zarada bankara je veća nego 2008. godine rekordne sume kredita. I to u sezoni za 1,5 odsto umanjene kreditne aktivnosti i sniženih kamata.

Doduše, u vesti se kaže da je prihod od kamata doneo 10 miliona evra manje nego godinu dana ranije, pa ljudi pomisliše da su se banke okorisitile od poslednjih godina često uvećavanih nadoknada i provizija. Jeste ovaj segment doneo 13,5 miliona više nego u prethodnih dvanaest meseci, ali to nije suština priče.

Mnogi su poverovali u oficijelna objašnjenja kako je dobit omogućilo gašenje oko polovine nenaplativih potraživanja tokom 2015. i 2016. godine, pa su bankari lane znatno manje izdvajali u rezerve i bolje su plasirali svoj i povereni im kapital.

Čišćenje bilansa je pomoglo. Ipak, čini se da se delimičnim objašnjenjem i selektivnim navođenjem izvora prihoda zapravo prikriva glavni majdan dobiti finansijera u Srbiji.

Profit od dinarskih obveznica

Ne potiče od kreditiranja proizvodnje, smanjuje se i profitnost kreditiranja građana – kupaca, pa odakle onda tolika dobit?

Ostvarena je u poslovanju sa državom. Preciznije, u pitanju je kupovina državnih obveznica, čijom emisijom se sa tržišta prikuplja novac, potom vraća uz kamatu, i tako u nedogled. Mnogi ovako finansiranje, uobičajeno za kapitalizam, nazivaju „životom na dug“.

Lane se država opredelila da obveznice hartije od vrednosti dominantno emituje u domaćoj valuti. Istu politiku je nastavila i ove sezone; tak za prva četiri meseca još nije emitovala devizne dužničke hartije.

Visoka referentna kamatna stopa

Aranžman se odvija u specifičnom monetarnom ambijentu koji odlikuju relativno visoka referentna kamatna stopa (3,75 do 4,5 odsto, i tek sredinom aprila ove godine spuštena na tri odsto) i kontinuirano jačanje dinara.

I to uprkos istorijski niskim kamatama i negativnim, u  svetu, odnosno činjenici da „jak dinar“ uvećava spoljnotrgovinski deficit, uvoz čini isplativim i otežava izvoz, čime smanjuje ulaganja naročito domaćih investitora. Bez investicija nema ni novih radnih mesta, te su, pre svih mladi i obrazovani, primorani da posao traže u inostranstvu.

Kako se odvija trgovina koja sirotim bankarima omogući da se iščupaju od pada kamata i obima posla, te da umesto golog preživljavanja uzlete u nebeske visine?

Kalendar emitovanja obveznica sa preciznim uslovima visine i ročnosti pozajmice se objavi početkom svake godine i banke sa svetskog tržišta pravovremeno pozajme (devizni) novac koji posle transferišu u dinare kojima otkupe obveznice.

Uloga jakog dinara

Poenta je u razlikama kamata. Novac se pozajmljivao uz kamatu od 1,5 odsto (i niže), dok se na domaćem tržištu prodavao skuplje od referentne kamatne stope, iznad 3,75 odsto, najčešće oko 4,35 odsto.

Razlika u kamatama je bar 2,5 odsto, doduše uz obavezu banke da prihvati rizik kursnih promena.

Država je i tu bila blagorodna; vodeći politiku jačanja dinara, ne samo da je uklonila rizik promena kursa, već je bankarima i zaradu uvećala, skoro duplirala.

Bankarima novac poreskih obveznika

Razmotrimo postupak. Naša banka pozajmi u inostranstvu milion evra uz 1,5 odsto kamate i kupi 1.122.000 dinara. Domaćom valutom kupi državne obveznice uz, primera radi, četiri odsto kamate.

Godinu dana kasnije, dobija okamaćenih 1.166.880 dinara, dok 1.015.000 dolara kupuje, s obzirom da je kurs dinara ojačao na 118 za evro, za 1.119.770 dinara. Ovdašnjim bankarima ostane više od 46 miliona zarade na preprodaji tuđih para.

Naravno da bankarska dobit potiče iz državnog budžeta i to je novac poreskih obveznika. Sve kapitalističke države žive na dug, ali svuda finansijeri zarađuju samo kamatu, za nijansu manju ispod najniže komercijalne, dok država vodi politiku kursa u interesu privrede.

Mladi odlaze trbuhom za kruhom

Posledice ugađanja države volji bankara su krupne. Izvoz je otežan, a kako je kupovna moć ovdašnjih potrošača krajnje skromna, umanjuje se i potražnja domaće robe.

Istovremeno uvoz postaje mnogo isplativiji, strani proizvođač je podstaknut u odnosu na domaćeg. U takvoj situaciji domaći investitori ne vide korist od ulaganja, pa izostaju investicije i nova radna mesta.

A kada nema posla, nezaposleni, posebno mladi i obrazovani, hrle u svet.

Izvor: 021.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter