BESNI VETROVI

besni vetrovi

Odavno ova duša uči
da trči poljima,
da pliva morima,
da topi sante,
razbija okove,
da lomi čaše,
i pravi skokove…

Odavno su joj opsesije
besni vetrovi,
talasi koji se pene,
razbijaju o stene…
Odavno hoda
bosa noćima,
pod sjajnim zvezdama
razbaca breme…

Odavno se davi
u kapima vina,
zvucima harfi
i violina,
pogledu ćutanja
sanjarenja,
kao leptir šapuće
satima, danima…

Ne mogu joj ništa
radoznaloj,
vragolastoj,
vrcavoj,
a ponekada setnoj,
ne mogu joj ništa
tvrdoglavoj, upornoj,
ništa ne mogu,
nadasve spretnoj!

Zarobi me u trenu
razuzdana,
borba sa njom je
nepouzdana!
Besna me okuje u trenu,
u času me oslobodi
suzama zalivenu!

Životom puna
nad oblacima,
voli da spava
na proplancima…
Zna ta da ostajemo
do zadnjeg dana
na ulicama
čežnjivog Balkana!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.