DOBRO MI JE
Kad me dotakne
prvi zrak sunca,
dan kad zablista
srce uzdrhti, uzdahe krije,
ne pitaj ništa, dobro mi je…
Kad se kiša niz okna sliva
kad zažubori voda iz česme,
srce se smiri
čajem od nane,
ranjeni uzdah otire pesme,
a duša odzvanja, kap rose krije
skrivam taj pogled jer, dobro mi je…
Kad me dotaknu pahulje teške,
ruke se zgrče i džep potraže,
kad se obrazi tek zarumene,
ćuti, oslušni šta šapat krije,
ništa ne pitaj, okreni glavu
opet ću reći laž već ti znanu… Dobro mi je.
SAN
San se jutrom u nesanje krije
sa svitanjem u nedra se lomi,
sebe briše, al’ se i ne seća
šta to beše u noći bez zvezda
mala tuga il’ velika sreća.
Iz očiju nicaju kaftani
pa se gube nevidljive zvezde,
jutro mračno beli dan razdani
krošnjama se od crnih jablana
plave ptice odnedrene gnezde.
Sve miriše na kasno proleće
još se trava u nelistu gubi,
kapi kiše slivaju se licem
talas jutrom svoje more ljubi.
Jutro mi se sa sećanjem budi,
dan bez sunca magnovanjem zove,
ja još sanjam sanak odsanjani
a stvarnost mi razlistava snove…
Još mirišem na zimu i belo
srce sneno na dlanu mi niče
vetrovima obavijam sebe
rasanjana oblaku te dajem
a u srcu jos mirišem tebe.