ALTERNATIVNA ENERGIJA
U eri kada se ljudski rod, reći ćemo to bez štednje reči, prema prirodi ponaša bahato, veoma je teško pronaći oaze u kojima se priroda očuvala u izvornim oblicima.
Kako je po mišljenju čoveka, ljudski rod najnaprednija tekovina prirode, može se nazvati sramnim njegovo ponašanje prema svojoj pramajci.
Problematično je u mnogome to što su ljudi sebi dozvolili da se predstavljaju kao vlasnici planete Zemlje. No, zemlja sve to beleži u jedan sveopšti kod, i katkad nas podseti na to koliko smo smrtni, darujući nam zemljotres, vulkan, cunami, uragan, čisto da nam skrene pažnju na ponašanje. S druge strane, pak, postoje i oni ljudi koji prirodu nastoje da oponašaju, poštujući sva ustrojstva i načela koje priroda daruje. Oponašanje prirodnih odlika vidi se, primera radi, u agrikulturi.
Jedan od najprepoznatljivijih načina imitiranja prirodnih uslova jeste baštovanstvo. Čuvanje biljaka pod plastenicima, i te kako pomaže čoveku da ishranu ne ograniči samo na one vrste koje su sezonske. Kada je na scenu stupila mušema, mnogo toga se promenilo. Naime, folije za plastenike, oponašaju efekat staklene bašte, čineći da energija koja od sunca dolazi, kruži u tim malim botaničkim eksperimentima. Širom Evrope, dosta se polaže na to da se obnovljivi izvori energije čuvaju. Zbog toga su moderne tehnologije osmislile načine koji čuvaju prirodu, a sa druge strane koriste njene resurse.
Vetar kao vekovni izvor energije
Svi se sećaju storije koju je pripovedao Servantes, govoreći o uzaludističkim naporima Don Kihota da se izbori protiv vetrenjača. Dakako, reč je o dobro osmišljenoj alegoriji, koja nije imala ništa protiv vetrenjača, već protiv simbolom ovenčanih prilika koje su vetrenjače predstavljale. Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa, a energija vetra vrlo često se koristi za stvaranje električne energije. Nekada su se vetrenjače koristile za mehaničko mlevenje žitarica. Na pojedinim delovima Zemlje duvaju stalni, takozvani planetarni vetrovi, koji se neretko koriste kao obnovljivi izvori energije. Takve pozicije su uglavnom obale okeana i pučina mora, pa ne čudi da se vetrenjače postavljaju baš na ovim mestima. Funkciju vetra koristili su i moreplovci koji su svojevremeno osmislili jedra. U poljoprivredi, vetar predstavlja važan faktor kada je u pitanju oprašivanje.
Energija vode
Poslednjih se godina, vrlo često u Srbiji i širom Balkana pojavljuju male hidroelektrane kao način da se zaradi. Naime, vlasnici hidroelektrana proizvode struju, i tako proizvedenu prodaju centralnim postrojenjima. Korišćenje vode u svrhe očuvanja energije poznata je metoda. Hidroenergija je elektricitet koji se generiše koristeći energiju kretanja vode. Ciklus vode u prirodi je kružni, pa se ova metoda smatra jednom od najobnovljivijih. S kraja 19. veka napravljena je prva hidroelektrana i to na Nijagarinim vodopadima, već davne 1879. godine. U gradu Appleton u SAD prva svetska hidroelektrana počela je sa radom tri godine kasnije. Danas, skoro vek i po nakon prve hidroelektrane, voda predstavlja izuzetno važan resurs kada je energija u pitanju.
Solarne pobede
Koliko je Sunce dragoceno, možda najbolje pokazuje činjenica da ono u svakoj sekundi pretvori oko 600 miliona tona vodonika u helijum. Pri tome se oslobađa ogromna količina energije koja se šalje u svemir. Zemlja prima veliku količinu energije, a čak oko 30% vraća se nazad u svemir. Čak 47% energije ipak ostaje na zemlji, što govori da Zemlja ima veoma veliku energetsku podršku sa Sunca. Ako deo energije odbijemo na fotosintezu biljaka i ako je verovati istraživanjima, u toku samo jednog sata Zemlja dobija više energije nego što ljudska populacija upotrebi za jednu godinu. Ovaj podatak uvek treba imati na umu ma kojim segmentom privrede se bavili. Solarne ploče i korišćenje ove energije u poljoprivredi takođe je inovacija, pa bi poljoprivrednici valjalo da usavršavaju znanja i pojedinim sortama daju malo više svetlosti.