KAMEN ŽELJA
Samoća šiba me po licu,
Srce umorno bez sna
Kamen želja ispisuje reči,
Na vratima srca nada korača.
Ljubav mi postaje zabranjena,
Polako bledi i u tami nestaje,
Kao da leti među zvezdama,
Sećanja me tebi vrate i tako traje.
Koračam na ivici ponora,
Plamen vetra mi sagore krila,
Poput žara silazi do moga srca
I svoje gnezdo u tami svila.
Dan prođe, a tuga noći ostaje
Suza krene, a ljubavi nema,
Tuga pored mene spava
U ranjenoj duši, želja je skrivena.
Spušta se noć, mesec korača,
Zvezde trepere u svome sjaju,
U talasima reke želje plove,
Na kamenom srcu vrata se otvaraju.
TI SI UKRAS MOJE DUŠE
Ti si prolećni cvet
Što cveta svakog dana
Osmehom širiš krila svoja
Vesela i nasmejana
Tvoj prodorni pogled
U srcu tajne skriva
U tvom toplom zagrljaju
Novi dan se sniva
Opija me tvoja ljubav
I zbog tebe srećno živim
Jaka nit nas spaja
Da te gledam i da ti se divim
I kada se biserne kapi rose
Spoje sa zracima Sunca
Na tvojoj kosi zasijaju boje duge
Moje srce tad srećno kuca