KREATOR POŠASTI

„Verovali su mi – glupi kreteni!“ – ovo je poruka koju je Mark Zakerberg pre osam godina poslao jednom od poslovnih partnera kada je uradio sličnu stvar kao i sada.

 

Zakoni su napravljeni da bi ih populus poštovao i verovao u red i poredak. Oni nikad nisu važili i za „elitu“, a danas posebno ne za „zlatne momke iz Silikonske doline“ i ostale svetske oligarhe.

mark zakerberg

Kada vas neko jednom prevari, teško da ćete mu ikad više zaista verovati, čak i ako sebe naterate na to. Sedmi najbogatiji čovek na svetu, Mark, koji više nego odlično zarađuje koristeći naše osnovne ljudske slabosti – da budemo primećeni, uvaženi i saslušani – svakako sve te dileme uopšte nema.

Kampanja #deletefacebook (čitaj i Instagram) koja se zbog velike afere sa zloupotrebom ličnih podataka miliona korisnika trenutno odvija u zemljama Zapada (u Rusiji već ranije jer su im saznanja o cilju postojanja tih mreža bila dobro poznata i imaju timove svojih hakera koji taj sistem povremeno urušavaju, što je i sam Zakerberg javno priznao), me je potakla na neka dodatna razmišljanja i analize uticaja najpopularnijih društvenih mreža na sveukupnu ljudsku populaciju, obzirom da sam dobrovoljno učestvovala u tom globalnom eksperimentu na Fejsbuku, a poslednjih godinu i po i na Instagramu, poštujući većinu pravila ustaljenog ponašanja na istima – izbacujući lične fotografije i selfije, lična zapažanja, moja kretanja i ukuse u nekim oblastima, mada ipak ne svim.

Naročito sam obratila pažnju na afinitete i sisteme komunikacije mlađih generacija sa kojima sam skoro svakodnevno poslom u kontaktu, jer oni i jesu uglavnom ciljna grupa vlasnika mreža – oni su ti na kojima leži budućnost tj. njihov profit.

Zaključak nije tako jednostavan. Ne znam da li znate onu priču o kuvanju žabe? Uglavnom, ako je spustite u vrelu vodu, svakako će iskočiti. Ali, ako je spustite u hladnu vodu i onda polako zagrevate, uspećete da je skuvate. E, tako je otprilike i sa nama, dugogodišnjim korisnicima Fejsbuka (i Instagrama u poslednje vreme). Pitanje je samo hoćemo li biti kao ta žaba ili ne, jer su uticaji uglavnom pogubni.

Analize bi mogle biti opsežne i detaljne, i najbolje bi bilo da se njima pozabavi neko ko se inače posvetio proučavanju socioloških fenomena, a ima sva potrebna saznanja, dobronameran je i što je najvažnije – nezavisan. Moje zapažanje će biti ograničeno na neke od brojnih zloupotreba. Za početak ipak, ako se rešavate na taj korak, razmislite zašto velika većina zaista izraženo eksponiranih javnih ličnosti nema svoje FB profile i kratka saopštenja daje eventualno preko Tvitera i naravno, putem medija, ako ih poseduje tj. ima nad njima uticaj. Upravo zato što ove mreže i služe da manipulišu nas i oni koji su u mogućnosti da to čine upravo to i rade.

Manipulacija naravno ne ide samo sa tog nivoa, već se sprovodi i na nižim nivoima, od strane vaših „prijatelja“ koji vaše ponašanje i ličnost isključivo procenjuju na osnovu vaših objava i to u skladu sa svojom mogućnošću shvatanja bilo čega i ličnim psihološkim profilom i sklonostima prema nekim većim strastima tj prema ličnoj neetičnosti. Ljude ne možete videti boljim nego što ste vi sami, to je uglavnom tako, jer bi to zahtevalo detaljno lično preispitivanje i popravku, što je jako težak posao. Retko se dešava da išta plemenito ili istinito možete promovisati, a da vas ne saleti makar desetak „hejtera“ koji vašu radost ili iskrenost ne mogu da podnesu. Posle toga možete očekivati širok varijetet reakcija na vaše objave ili čak ličnih obraćanja koja uopšte niste tražili niti čak imaju mnogo veze sa temom. Ali, i to je opet jedno od manjih zla ove pojave zvane „društvene mreže“, jer su i vaši „neprijatelji“ i vi žrtve. Da se pozabavimo onim najvećim.

Sistem je tako genijalno napravljen, u malicioznom smislu, da ga je zaista morao osmisliti čitav tim psihologa, sociologa, digitalnih forenzičara i analitičara svih vrsta koji imaju jednu zajedničku karakteristiku – nisu dobronamerni prema ostatku ljudskog roda i to što rade – rade isključivo profita radi.

Osnovni pokretač kraćeg ili dužeg boravka na društvenim mrežama može biti različit:

– Potreba da nešto kažete o aktuelnoj temi, naročito ako vas ne slušaju u vašem okruženju
– Želja za pažnjom
– Samopromovisanje
– Dosada
– Ventil za nezadovoljstvo bilo koje vrste
– Traženje društva ili partnera
– Informisanost
– Manipulacija drugima, počev od prostijih cimanja, upornih ili tempiranih lajkova, do mnogo složenijih, vezanih za ciljane objave, ono što vam napišu u inboks ili sugerišu preko trećeg lica
– Egzibicionizam ili bilo koji drugi psihički poremećaj koji je ekstrovertan. Introvertne je teže otkriti, suptilniji su, a često još teži. Svakako da je FB pravo mesto za promovisanje i upražnjavanje svih mogućih vrsta poremećaja, labilnosti, psihoza i ispada, a to je zarazno, vremenom, i za zdrave ljude
– Zainteresovanost za tuđe živote ili u najgorem slučaju bezobrazno mešanje u tuđu privatnost
– Uticanje na tuđa mišljenja, stavove, principe posredno ili direktno
– Veličanje sopstvene ličnosti, stava, dostignuća
– Dopaminska zavisnost od lajkova, komentara, pohvala, koja neumitno raste i izaziva frustracije ako je neispunjena
– Reklama (po današnjim stavovima, svaka reklama, makar i loša, je reklama)
– Vremenom može doći i do uverenosti da ste neophodni drugima, što je opet fikcija
– Bekstvo iz realnosti, jer ste stvorili svoj krug kontakata, ali virtuelan
– Prikazivanje sebe u svetlu u kojem želimo da nas drugi vide
– Potreba za raspravama na tuđim profilima i forumima ili stranicama, zatim dugim prepiskama ili sugestijama kako bi se ili skrenula pažnja na sebe ili izvršio uticaj na druge
– I…

Spisak je zaista dugačak… a dok sve to obavljamo, nismo zaista na mestu gde se nalazimo niti sa ljudima oko nas, koje na taj način duboko povređujemo ili oštećujemo, već smo mislima na drugim, većinom virtuelnim mestima i sa nama ili nepoznatim ili nedovoljno poznatim ljudima. Perfidnost celog sistema je skoro zadivljujuća.

Ako zavirimo u ove motive, videćemo da su skoro svi vrlo štetni po naše uzrastanje i znatno nam kvare ličnost i karakter. Naročito ako ste na meti različitih „fanova“ koji smatraju da vam sa punim pravom mogu govoriti svoje lične, intimne i svakakve stavove. O tome da je to sasvim transparentno za one koji žele da vam čitaju i inbokse tj. poseduju softver za to ne moram ni da govorim. Kao ni o tome kako pokušavaju vam formiraju mišljenja o nekim temama, koriste vaše podatke za statistiku i zatim kreiraju tržište, glasačke akcije, ciljne grupe prema ukusima konzumenata, pa sve do nametanja muzičkog i uopšte tzv. umetničkog ukusa i na kraju pokušaja da vas uvuku u različite pokrete, udruženja, stranke ili uopšteno grupe koje imaju naoko plemenite ciljeve. Naravno, ubrzo se ispostavi da su sve to obmane i služe nečijoj ličnoj koristi.

O pogubnim duhovnim uticajima tek da ne govorimo, ako naletite na neke osobe koje su npr. izraziti razvratnici, satanisti ili izopačeni na bilo koji drugi način, a znaju to vešto da sakriju, neko vreme. Naravno da ih možete odstraniti, blokirati i sl. ali je problem što takvo iskustvo ne biste imali van mreža, tj bez njih.

Ono što se još vremenom desi je da mi zaista postajemo zavisni, tako da je „skidanje“ sa mreže jednom „navučenog“ korisnika težak i mukotrpan posao. Takođe, navikavamo se na sve veće zlo i svaku vrstu obmane i poremećenog ljudskog ponašanja, prelazeći brzo preko toga, bez reakcije, kao ona žaba na početku priče. I kako mi reče jedan od sagovornika – „ispašću neki pustinjak, potpuni otpadnik od sveta ako se ugasim“, tj. mi dobrovoljno pristajemo da budemo u jednom „rijalitiju“, za razliku od Orvelovih aktera i da govorimo o sebi najskrivenije tajne, onima koji nas uopšte niti vole niti nam žele dobro.

Drugi govore opet – „nisam zavisnik, mogu da se ugasim bez problema“ ili „za mene je to samo zabava“ i sl. Problem je u stvari što smo u sistem uopšte ušli i formirali svest o sebi i drugima na osnovu virtuelnih predstava koje su ili lažne ili stvar trenutka, a ne trajna istina o nekome.

Takođe je primetna strašna erozija moralnih principa u svim kategorijama, a fotografije većine korisnika su sve obnaženije i eksplicitnije, dok je samoreklamiranje i samopromovisanje dostiglo degutantne domete. Sistem je jednostavno takav – kad ste u njemu, ne možete dugo odolevati da i sami ne postanete takvi. I to vam je vremenom „normalno“.

Postoji i druga osnovna kategorija korisnika, tzv. „posmatrača“ koji vrlo malo objavljuju i uživaju u svemu tome, na patološki način većinom. Šta se sve po inboksima razmenjuje većina starijih korisnika ni ne zna – intima je izgubila svoje prvobitno značenje i svrhu. Tu nema mesta bilo kakvoj nesebičnoj ljubavi među ljudima i žrtvi za drugog što ljubav i jeste. Razvrat se sada naziva pogrešno ljubavlju jer je nju skoro nemoguće spoznati. O hrišćanskoj ljubavi tek da ne govorim. Licemerje je dostiglo neslućene visine. Otud i toliki zločini iz strasti i generalno – potpuno poremećeni odnosi između partnera gde oni vode rat i praktično se više mrze nego što se razumeju. Sebičnost je narasla preko svake mere, donoseći svima nesreću, naročito u emotivnom domenu. Govorim samo o heteroseksualnim parovima, ostalo nije u mom domenu shvatanja. Uopšteno govoreći, polako i sigurno nacija se razboljeva i postaje još pogodnija za manipulaciju.

I na kraju, šta činiti? Uprkos velikoj kampanji u svetu da se nalozi ugase, ne verujem da će se kod nas to desiti u nekom značajnom broju. Naša realnost je odavno poljuljana višestrukom manipulacijom i mi teško razlučujemo dobro od zla. Naći ćemo hiljadu i jedan razlog da ovo bekstvo od realnosti sačuvamo za sebe, kao svoju oazu gde smo lepši, pametniji, uvaženiji i saslušaniji nego bilo gde. Samo, za to se vremenom mora platiti i cena.

Ono što je u celom ovom procesu za mene najopasnije tj. gde je cena koju plaćamo najveća su sledeće dve pojave:
– manipulisanje javnošću i neovlašćeno korišćenje ličnih podataka
– tendencija mlađih generacija da svoj život žive na netu ili bolje rečeno radi neta.

Posle izbijanja na svetlo dana pravih razloga za prikupljanje podataka preko Fejsbuka, koji će se vremenom pokazati još dublji nego što su samo politički poeni ili gađanje ciljnih grupa iz ekonomskih razloga, jer se pripremaju novi sistemi šifri za zaštitu ličnih naloga koji će biti biometrijskog tipa, skeniranjem nekog dela tela – reakcije su, barem u svetu već dosta i brojne i opsežne i detaljne. Pitanje je, hoćemo li i mi tada, kada dođu na red skeniranja delova našeg tela, rožnjače i sl. kao uslov da koristimo ove mreže više biti u stanju da se odupremo mrežama i kažemo „ne – ovde prestajem jer time dobrovoljno postajem pripadnik tj. zatvorenik u globalnom elektronskom logoru, sa svojim digitalnim brojem“ ili nećemo.

Naravno, najstrašnije je što se vlasnik mreža posle afere o zloupotrebi obratio javnosti sa izjavama da nije znao šta se dešava, da jesu pogrešili, da će uvesti bolju zaštitu ali da cela priča neće bitno smanjiti broj korisnika. Ovo mu nije prvi put da je otkriven da čini tako nešto i uradiće to opet. Arogancija bez premca i sa punim pravom, jer analize pokazuju da se većinski deo komunikacije među ljudima sada obavlja različitim vrstama internet mreža, a samim tim, on je može i upotrebiti i kontrolisati, kad mu je volja. I nije jedini.

A šta se sve dešava među mladim ljudima koji stasavaju ili grade svoju budućnost i kakve su posledice tolikog boravka u virtuelnoj sferi je dosta analizirano – preko gubljenja skoro svih osećanja kod njih, naročito saosećajnosti i odgovornosti, potpunog preokretanja sistema vrednosti, posmatranja svoje i tuđe ličnosti skoro isključivo kroz fizički izgled, preko najpogubnije želje da se svi oni nađu u žiži javnosti tj budu „slavni“ kao da je to jedini životni cilj, koristeći sva moguća sredstva filtriranja i ulepšavanja stvarnosti do besmisla, pa do najintimnijih prepiski ili spletkarenja koje se u nekim slučajevima fatalno završavaju.

Posebni efekti dugog boravka na netu su još i veliki pad koncentracije, nemogućnost da prate ili shvate duže rečenice ili težu materiju, nemogućnost da zadrže pažnju na bilo kojoj temi duže od par minuta, ravnodušnost, apatija, slabljenje ili gubljenje dobrih urođenih sposobnosti, stalno menjanje iskaza, dok su laž i obmana kategorije kojima se većinom primarno služe i to bez griže savesti. Pojačana je znatno i agresija, upotreba narkotika i sindromi hiperaktivnosti kod nekih.

Takođe većinom misle da i svi drugi ljudi skoro stalno lažu. Posledice po sistem obrazovanja tj. dečja znanja i mogućnosti su tek posebna priča – gradivo se pojednostavljuje do banalnosti, knjige se ne čitaju već se na netu nađu prepričane, a ni filmovi po njima se ne gledaju, već samo trejleri, jer klip duži od par minuta prevazilazi njihovu mogućnost da prate radnju. Najmlađa populacija još i stalno igra igrice, a ni Fejsbuk skoro da ne koristi jer im je dosadan, zbog ozbiljnijih tekstova i objava koje ih „smaraju“, već Instagram gde su jedino fotografije date, uz kratke komentare – opet drugo carstvo Marka Zakerberga.

Ovaj svet laži u kome oni žive postao je više nego opasan u epilozima, a stepen agresije i krajnje ružne komunikacije narastao je do neslućenih razmera. Jednostavno, oni gube sposobnosti da ikoga vole i ikome veruju. Kao i da učestvuju u tuđoj sreći i radosti. Oni su žrtve sistema i nisu u stanju tome da se odupru niti shvataju težinu problema. Njihov sistem vrednosti postaje takav da je svaki intelektualizam dosadan, da je pošten način života ludost, a uzorno ponašanje i da je sasvim opravdano da beskrupulozne i neobrazovane osobe vode grad, region ili bilo koju državu ili da predstavljaju primer za ponašanje, samo ako su za to i sposobne.

Akcenat obožavanja je uglavnom na estradnim likovima u njihovim uzrastima, kao životnim uzorima, bez obzira koliko ti ljudi recimo veštački izgledali, kakve tekstove izgovaraju i kakve poročne živote vode. Ovde govorim o našoj zemlji i opet ne o svoj deci, već o većini. Najtragičnije što većina roditelja ne zna šta se zaista dešava sa njihovom decom, samo vide posledice i tad tek reaguju, opet uglavnom pogrešno. Ranije sam kod dece insistirala da bolje zaštite svoje naloge, dvostepenom autorizacijom, da nauče kako da prepoznaju pedofile i slično, a sad mi je potpuno jasno da je najbolje rešenje – ugasiti naloge.

U svetu odraslih u poslednje vreme, praćenja, a zatim i privođenja ljudi, počev od javnih ličnosti pa do najobičnijih ljudi koji sagledavaju istinu, zbog iznošenja na Fejsbuku ili nekoj od mreža nekih normalnih životnih stavova i odupiranja izopačenostima koje nas preplavljaju i postaju odjednom društveno ne samo prihvatljiva već poželjna, postalo je pravilo u većem delu sveta. To najbolje i opisuje sisteme vlasti i sistema prinuda koji se koriste. Obmana i manipulisanje javnošću svuda u svetu, osim tamo gde su FB i slične mreže zabranjene, dostiglo je takve vrhunce kakve nisu mogli zamisliti ni idejni tvorci propagande iz ranijih vremena.

I kad sve ovo sagledate, možete odlučiti šta ćete dalje. Testirajte se koliko možete bez Fejsbuka, kako se tad osećate i da li ste u stanju da pročitate išta ozbiljnije ili duže po sadržaju i videćete gde se tačno nalazite, osim saznanja da je sve što objavite ili napišete i u inboks potpuno transparentno i na prodaju, ali tako da samo vi gubite.

O raznim izrazito devijantnim pojavama na mrežama, lažnim profilima, manipulatorima i osnivačima kojekakvih stranica koje su samo pokriće za lične dobiti ili promovisanje ni ne bih govorila. Kao ni o pornografiji i sličnim temama, to je već u domenu poremećaja koje svesno biramo. Naravno da se FB može koristiti u divne i plemenite svrhe, ali nikad ne zaboravljajte ko je vlasnik mreže, kakav je i šta bi, osim zloupotrebe, uradio sa svim objavama.

Takođe, ugrožava se stabilnost brakova, veza, poverenja među supružnicima, roditeljima i decom i mreže postaju česti razlog svađa ili napetosti među bliskim ljudima. Može biti sa razlogom, a može biti i bez, jer je jednostavno sistem takav. Neminovno je naravno da svojom pojavom, intelektom ili nekim drugim kvalitetom izazivate reakcije. Problem je ovde što je sistem interaktivan, pa odmah dobijate reakcije, lično. Kako na njih reagujete ili kako vaš partner misli da reagujete mogu biti dve različite priče. Svakako da se iskušenja mnogostruko uvećavaju i nastaje nemir.

U društvenoj sferi, kreiranje mišljenja javnosti, ne samo o političkim pitanjima, što i jeste najunosnije, već po svim mogućim osnovama dostiglo je krajnji vrhunac. Slobodne misli na netu ne sme biti, to postaje pravilo. Svaka politička stranka u svetu i svaka korporacija ima posebno jake i stručne timove za vršenje uticaja na birače, kupce ili potrošače na internetu. To je upliv koji vidite, a ovde sam govorila o onom koji je sakriven i još podmukliji. Društvene mreže i virtuelni lažni svet su jednostavno u vlasništvu carstva tame, čak i kad vi na njima govorite o svetlu.

Još jedan važan element je da intelektualne svojine više ni nema, jer sve što objavite na mreži, dali ste gratis mnogo širem krugu ljudi nego što je samo Fejsbuk, ako je to što radite interesantno i vredno. Jedino ko tu zaista dobija je vlasnik mreže i pojedine stranice i sajtovi koji su izgradili finansijsku platformu. Možete eventualno biti zadovoljni time što se za vas zna i što promovišete vrednosti koje smatrate važnim.

Ali, da se vratimo na početak i završimo sa onim najvažnijim – ako se može doći do Zukerbergove prepiske u Mesindžeru, zar ne mislite da je naša mnogo dostupnija i to mnogo nižim instancama? I ako je on već krao naše lične podatke, više puta i zloupotrebljavao i prodavao ih, na više načina, zar ne mislite da to i dalje čini i opet će, kao i mnogo niže instance?

Samo naivnost, za koju više opravdanja nema ili želja da ostanemo u virtuelnom svetu i svetu samoobmane bilo koje vrste može nas ubediti u suprotno. Baš kao u Matriksu. Ali, kao i u filmu, za istinu se odlučuje uvek mali broj ljudi, jer je obmana naizgled mnogo prijatnija. Neko vreme. Onda ide naplata. Kao i u realnom životu kada pristanemo na to.

Autor: Nataša Miljević

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.