OTPUSTIMO PROŠLOST I KRENIMO DALJE 

Da li  vam se čini da ste zaglavljeni između želja i potreba? Da li ste se zapitali kako prošlost utiče na naše zdravlje i sadašnjost?

 

Možda vam je život prenatrpan obavezama i usađenim navikama da se nešto  “mora” i “treba”, a vi posmatrate sopstveni život sa strane koji neumitno prolazi i ne živite svoj dan. Da li vaša prošlost utiče na vas?

Sve je to lako reći, ali kako krenuti napred , kako otpustiti disfunkcionalna osećanja?

otpustimo-prošlost - uticaj prošlosti na zdravlje

Da bismo se oslobodili besa, krivice, depresije, gubitaka, uloga i identiteta koje smo prerasli, a čije prisustvo u našem životu još uvek zauzima važno mesto, potrebno je da donesemo odluku  i  krenemo u veliko raspremanje  i otpuštanje svega što nam ne treba. Bez sumnje, da bi oslobodili mesto na koje ćemo smestiti sadašnjost i budućnost, potrebno je da pustimo prošlost da ode.

Kako otpustiti prošlost?

Većina nas se plaši praznine koja nastupa nakon oslobađanja od prošlosti. Oslobađanje je traumatičan i težak proces. Skloni smo  često  da se držimo poznatog, sa strahom prihvatajući  nepoznato. Prekidanje ili završavanje bilo koje vrste životnih navika ne ide nam baš najbolje .  Čak iako smo svesni da  nam život ide u pogresnom smeru  mi se po navici držimo poznatog scenarija jer smo ušuškani  i lažno zaštićeni  u poznatoj, dosadnoj svakodnevnici. Tako stagniramo na dnevnom, godišnjem, a često i  na životnom nivou. Zamislimo sebe za 10 ili 20 godina unapred  da živimo isti ovaj život, isti ovaj dan, kako bismo se osećali  i da li bismo bili srećni? Da li bi možda bili ljuti i razočarani jer smo izneverili sebe? Zapitajte se…

Roditelji su vajari naše duše…

Naša uverenja i navike formiraju se u najranijem detinjstvu, u okviru porodice i našeg okruženja. Tu nastaje koren  svih naših osobina i budućih odnosa koje ćemo formirati  i kao odrasle osobe. Da li će naša ličnost biti obasjana samopouzdanjem  i ljubavlju iz koje ćemo crpiti sigurnost i odlučnost ili ćemo biti stidljivi, nesigurni i povučeni, zavisi od našeg odnosa sa roditeljima u najranijem detinjstvu.

“Naša uverenja se najčešće kreiraju u odnosu na okolinu i ponavljajuće informacije koje primamo iz nje u najranijem periodu detinjstva, kada smo kao sunđerčići i upijamo sve što roditelji i ljudi oko nas govore i rade. Takođe, tada upijamo i emocije, i upravo u ovom periodu koji (u astrološkoj simbolici odgovara arhetipu Meseca) mi izgrađujemo naše primarne kodove emotivne inteligencije.”

U Energetskoj astrologiji,  balansiranje Mesečevog centra je uvek prvi korak koji nas uvodi u neohodan nivo odakle možemo pristupiti bilo kakavom rešavanju I menjanju negativnih obrazaca.

Primer iz prakse:

Nedavno u praksi sam se susrela sa uspešnom  ženom  srednjih godina. Imala  je dosta težak životni put. Danas ima porodicu, veoma je uspešna i voli svoj posao. Rukovodi velikom kompanijom i na prvi pogled sve izgleda u redu.

Došla je kod mene zbog  učestalih  napada panike  koji su je preplavljivali uvek u ključnim trenucima kada  bi  se javno obracala pred autitorijumom.  Vratile smo se u njeno detinstvo. Opisala mi je da je imala dosta stroge i autoritativne roditelje koji  nisu pokazivali svoja osećanja  i toplinu već su diktirali svoja pravila, zabrane i discipline.

Povremeno je morala i da slaže  nešto kada bi oni to tražili od nje. Bila je stidljiva i nesigurna  devojčica u školi,brzopleto bi odgovarala pred profesorima i sa strahom. Često je izgovarala ono sto ne misli pa je delovala glupo, dobijala je  loše ocene i podsmehe od dvojih vršnjaka. Kasnije su se pojavili problem i u partnerskim odnosima. Nije mogla da izrazi svoju autentičnost već je mislila da će umreti ako je partner ostavi. Život se pretvorio u strepnju i strah. Ipak, uspešno je završila fakultet i bavi se danas  poslom koji voli, ali  sada su isplivali svi nerazvezani čvorovi  i blokade u njenoj duši u vidu gušenja,napadapanike,astme…nesigurnosti kao i niskog samopoštovanja.

Tehnike energetske psihologije uspešno otklanjaju emotivne blokade  i uverenja koja nepotrebno nosimo kao breme na svojoj duši tokom života.

Terapijske metode i tehnike koje je primenila posle samo nekoliko konsultacija pomogle su joj da razveže sve svoje emotivne blokade. Naučila je kako da se suoči sa njima, kako da prihvati  i oprosti sebi i drugima. Kada sam joj pomogla da otpusti stara uverenja,njen život je dobio potpuno novi smisao!

Ponekad pomislim da je čovek po prirodi sakupljač.

Hajde porazmislite, koliko vas ima kod kuće primerke starih brojeva nekog časopisa, fotografije, CD-ove, uspomene iz djetinjstva, uspomene iz bivših veza? Koliko vas poseduje previše stvari  u ormanu?

Koliko vas kada pregleda garderober prelistava  i stare uspomene, tipa: „U ovoj haljini sam bila na toj i toj večeri, u ovoj sam diplomirala, ova bluza je sa prvog sastanka“. Većina tih predmeta  je verujem stara i preko deset godina i sigurna sam da vam više i ne odgovara, no ipak uzdišete i prisećate se. Možda ih se neki od vas odreknu, ali uz dugo i teško opraštanje.

Ako je teško odreći se materijalnih predmeta, koliko je onda teško odreći se emotivnih uloga sa kojima smo se identifikovali. Ako doživljavamo emotivnu preplavljenost u situaciji kada se opraštamo od omiljenog džempera, onda nije ni čudo što osećamo tugu kada se oslobađamo uloga koje su nam nekada dobro pristajale, ali koje smo prerasli. Ako prelistavamo fotografije gdje smo zagrljeni sa bivšom ljubavi, nije ni čudo što oplakujemo razlaz sa osobom koja je donedavno bila sastavni dio našeg života, iako smo svesni da nije bila dobra za nas.

Ako ne ispraznimo svoja naručja, nećemo biti spremni, niti ćemo imati prostora da u to naručje primimo drugog.

Život je takav, menja se naše telo, stara iskustva prolaze, a nova dolaze. Mi bukvalno nismo ista osoba kao ranije. Oslobađamo se starih fantazija, gubici u prijateljstvu i ljubavima blede, učitelji i nastavnici ostaju za nama, opsesije i interesovanja se menjaju ili odbacuju, ljudi koje smo nekada poznavali bivaju zaboravljeni, problemi kojima smo se nekada bavili bivaju rešeni, delovi sopstvene ličnosti promenjeni. Osećamo te rastanke, dok neke i ne primetimo, ne zastanemo da im mahnemo, dok se sa nekim drugim  i pak upetljamo.

Kada prepoznamo da nam upetljanost sa prošlošću predstavlja zamku  za budućnost, potrebno je da pronađemo način da se sa njom oprostimo. Opraštajući se od prošlosti potrebno joj je odati priznanje i obratiti joj se sa poštovanjem. To može biti značajan  životni prelaz  koji će vam pomoći da oslobođeni i sa optimizmom zakoračite u budućnost.

Bez  završetaka ne može biti novih početaka. Pronađite hrabrosti u sebi i otpustite ono čega se grčevito držite.

Irina Pavlović

Sertifikovani energetski psiholog

www.inaholisticway.com

@inaholisticway