Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SANJAM TE

sanjam te

Sanjam te u jecajima muzike,
u samoći mojih suznih očiju,
u čežnji i nevinosti belih zora,
u neizvesnosti što doći mora.

Sanjam te u noćima tihim, dugim,
u kapljicama rose na zelenoj travi,
u treptajima moje ranjene duše,
u suzama prolivenim što me guše.

Potajno ti se radujem i nadam,
na sebi osećam dodire tvoje,
poljupce vrele na usnama mojim,
sanjam te, u stvari se bojim.

Nežnosti dodira tvojih,
spokoju duše i srca nadam,
uzburkaš krvotok moj slatkom čežnjom,
sanjam te, sanjam, čekam sa zebnjom.

Osluškujem muziku nemirne kiše,
to muzika najlepše tonove piše,
mislim da te gubim, a volim sve jače
sanjam te, dok ranjena duša za tobom plače.

ČAS

Dnevnik nosi u ruci,
ulazi na vrata.
Bićemo na muci, strah nas hvata.
Koleno mi kleca, dobiću keca.

Profesor mrko gleda
proziva redare.
Pitaće sve od reda
lekcije nove i stare.

Između klupa šeta,
prozivkom poče da rešeta.
Molim se Bogu da ne pita.
Dnevnik žustro lista.

Kad on moje ime čita,
biće tu jedinica čista.
Pitanje profa postavi,
ja ga bledo gledam.

Da li će keca da mi ostavi?
Ne smem lako da se predam.
Školsko zvono se oglasi,
od sigurnog keca me spasi.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: