ZLOGLASNA JEDINICA 731

Za vreme Drugog svetskog rata u severnoistočnoj Kini je postojala Jedinica 731 poznata i kao „Aušvic istoka“. Sve do 1998. godine japanska vlada je negirala njeno postojanje, međutim u poslednje vreme se pojavljuje sve više dokaza o užasnim zločinima nad civilima i ratnim zarobljenicima.

 

Japanski akademici su najavili da će konačno objaviti imena svih članova zloglasne Jedinice 731.

aušvic istoka

Detalji vršenja stravičnih eksperimenata nad kineskim civilima, kao i ratnim zarobljenicima Rusima, Amerikancima i Britancima objavljeni su u knjizi „Jedinica 731: Laboratorija đavola, Aušvic istoka“.

Zločini su vršeni u tajnom postrojenju konstruisanom 1936. godine na mestu današenjeg Harbina u severoistočnoj Kini.

Ukupno je više od 3.000 ljudi bilo inficirano buboničkom kugom, vivisecirano (seciranje na živo), bilo izloženo promrzlinama i drugim mučenjima i to sve zamaskirano „ratnim istraživanjima“.

Japanska carska armija je sporovodila eksperimente kako bi istraživala sposobnosti oružja i granice ljudske izdržljivosti i šta sve može da se učini sa ljudskim telima.

U to vreme Jedinica 731 je opisana kao mlin za preradu drveta, a zatim i postrojenje za prečišćavanje vode, a i danas je slabo poznato u Japanu i ostatku sveta šta se zapravo tamo dešavalo.

Danas je to postrojenje pretvoreno u muzej, a jedna zgrada još uvek sadrži redove sa kavezima u kojima su bili smešteni pacovi koji su se koristili za dobijanje kuge.

Stotine hiljada Kineza je naknadno namerno zaraženo kugom, koju su dalje prenosile zaražene buve.

U knjizi se takođe nalaze slike japanskih vojnika kako vrše vivisekciju, operaciju naživo na svojim žrtvama u cilju proučavanja živog tkiva i organa.

Eksperimenti na muškarcima, ženama i deci su obavljani bez anestezije, jer Japanci nisu želeli da rezultati budu pod uticajem lekova.

Zatvorenicima zaraženim bolestima bi uklonili organe dok su još bili živi što je naučnicima omogućilo da proučavaju njihovo stanje pre nego što počne raspadanje.

Takođe, nekim zatvorenicima su amputirali udove zbog proučavanja gubitka krvi, a često ih ponovo postavljali, ali na suprotne strane tela.

Osim toga, zatvorenici su bili izloženi temperaturama ispod nule kako bi se razvile promrzline, dok su doktori proučavali koliko dugo je potrebno da se gangrena javi i koliko dugo su mogli da izdrže dok ne umru.

Još jedan od ovih surovih eksperimenta koji su sprovedeni na mladim kineskim civilama podrazumevao je zamrzavanje ruku, a zatim stavljanje u vrelu vodu i potom skidanje mesa tkiva sa kostiju dok su još uvek bili živi.

Naučnici su takođe prisilili zatvorenike s sifilisom da imaju seks sa zdravim zatvorenicima kako bi proučili kako se bolest širi. Žene su silovali ako bi zatrudnele i zatim inficirali sifilisom ili nekom drugom bolesti kako bi izučavali kako one deluju na fetuse.

Osim 3.000 ljudi koji su umrli nakon tih mučenja u Jedinici 731, Japanci su iskoristili ono što su naučili u tom postrojenju i dalje ubijali još hiljade Kineza šireći bolesti poput tifusa i kolere u vodvodnim sistemima.

Šef ove jedinice Širo Iši, pobegao je nakon rata. Njemu i drugim učesnicima je Amerika dala imunitet u zamenu za otkrivanje rezultata njihovih eksperimenata. Umro je u 68-oj godini od raka grla u Tokiju 1959. godine.

Posle rata Sovjetski Savez je jedanaest drugi naučnika umešanih u te eksperimente osudio na kazne od dve do 25 godina u koncentracionom logoru u Sibiru.

Prošlog meseca su japanski naučnici najavili planove za objavljivanje spiska od 3.607 članova osoblja koji su radili u Jedinici 731, uključujući 52 hirurga, 49 inženjera, 38 medicinskih sestara i 1.117 vojnika medicinara.

Izvor: Blic.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: