RAZGOVOR SA HEROJEM
Poručnik Marinos Ricudis, bivši oficir Grčke mornarice koji je odbio da učestvuje u NATO napadu na Srbiju 1999. govori ekskluzivno za domaće medije o žrtvenoj ljubavi koju oseća prema bratskom srpskom narodu.
Tokom bombardovanja SRJ 1999. Grčka je bila deo NATO alijanse, ali iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima. Međutim, grčka mornarica je dobila naređenje da uplovi u Jadran. Jedan mladi oficir grčke mornarice se hrabro, suprotstavio naređenjima strogog vojnog poretka.
Marinos Ricudis, tada poručnik ratne mornarice, odbio je naređenje da učestvuje u napadu na Srbiju i nije se ukrcao u brod Temistoklis. Grčki narod ga je podržao, ali ga je vojni sud 1999. osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se nisu završile njegove muke – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.
Hrabri Ricudis je svojevremeno tužio Grčku Evropskom sudu za ljudska prava, zbog nepravde koju je doživeo izrečenom presudom. Međutim, ni na tom sudu nije imao uspeha.
Januara ove godine Sveti arhijerejski sinod SPC odlikovao je Marinosa Ricudisa iz Pireja ordenom svetog cara Konstantina „zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine“.
– Duboko sam ganut i nisam mogao da verujem da ću posle 18 godina, od kada sam odbio da učestvujem u nepravednom ratu protiv ovog naroda, da doživim čast i zahvalnost od moje braće pravoslavne, braće Srba. Sve žrtve vašeg naroda, tradicija, predanje, kultura, bile su najznačajnije nadahnuće za mene i osećam blagodarnost pred svima vama – rekao je prilikom dobijanja ordena Svetog cara Konstantina Marinos Ricudis u Patrijaršiji SPC 28. januara ove godine.
Kao poručnik grčke ratne mornarice, odbili ste naređenje da se ukrcate u brod Temistoklis i da učestvujete u NATO agresiji na SRJ 1999. godine. Kako ste doneli takvu odluku?
– Kao što sam već nekoliko puta rekao, ja nisam bio kapetan broda HS Temistoklis, mada se to pominje u medijima. Bio sam poručnik u Grčkoj mornarici, kao mladi 30-godišnji oficir koji je odbio da se ukrca na brod koji je pripadao NATO snagama, a protiv Srba. Nisam želeo da se ukrcam, bio sam uhapšen i odveden pred vojni sud. Kao palubni oficir prisustvovao sam svim sastancima tokom priprema, te smo bili obavešteni od strane HS Kimon da se isti pridružio NATO snagama u Jadranskom moru. Ja sam u stvari znao pravi cilj misije i nikad nisam osećao da pripadam toj i takvoj misiji. Ideja je bila da ostanem hrabar i pronađem snagu da ne učestvujem u toj misiji. Tako sam pripremio ličnu zvaničnu primedbu koju sam prosledio svom kapetanu ratnog broda u kojoj sam objasnio da mi moja savest ne dozvoljava da učestvujem u takvoj misiji. Uz Božju pomoć rekao sam „Ne“ i nisam se ukrcao na Temistoklis.
Rekli ste da kao pravoslavac ne možete da učestvujete u napadu na bratski narod. Da li Vas je posada podržala?
– Ne, nikako. Posada nije mogla da me podrži jer su se plašili posledica. Vlada je poslala jasnu poruku posadi ratnog broda da svako ko bi i pomislio da se udalji sa Temistoklisa radi protivzakonito te da će snositi najgore posledice po svoju karijeru. Neki od njih su mi u privatnom razgovoru rekli da imaju familiju i da se ne mogu suprotstaviti naredbama. Razumeo sam njihovu odluku. Nikada ih nisam kritikovao. Bilo je vrlo teško reći „Ne“.
Niste pristali na to da krenete na Srbiju. Da li ste očekivali da ćete biti kažnjeni?
– Da, to sam jako osećao, jer sam u stvari bio pod pritiskom Vlade da učestvujem u misiji. Rekli su da ću biti izbačen iz Mornarice i da ću biti izveden pred vojni sud. Čak su i zatvor spominjali.
Koliko Vam je značila podrška grčkog naroda?
– Da, veoma mnogo, kao što ste mogli videti na snimku izvan vojnog suda. Narod mi je puno pomogao, jer su mi davali novac da preživim pošto sam izgubio posao, kao i moja supruga takođe.
Kažnjeni ste sa dve i po godine zatvora i ostali bez posla. Kako ste podneli zatvorsku kaznu i gubitak posla?
– Odluka da ne poslušam naredbu NATO misije ispunila me je velikom unutrašnjom srećom. Niko nije mogao da oseti ono što se dešavalo u mom srcu. Bilo je to kao da živim u raju. Neverovatna unutrašnja sreća sve se dublje useljavala u moje srce. Ovo izuzetno osećanje je bilo tako jako da uopšte nisam razmišljao o posledicama – da budem uhapšen i ostanem bez posla. Ta unutrašnja sreća me nikada nije napustila i zato sam rekao novinarima da nikad nisam zažalio zbog svoje odluke i mogućih posledica zbog toga.
Sinod Srpske Pravoslavne Crkve dodelio Vam je, prošle godine, za ovaj herojski čin, visoko odlikovanje, orden Svetog Cara Konstantina koji ste primili januara ove godine. Kako ste doživeli to značajno priznanje?
– Srbi su fantastičan narod. Najpre nisam hteo da prihvatim orden. Učinio sam ono što sam učinio nadahnut hrabrim Srbima koji su bili protiv celog zapadnog sveta bez ičije podrške. Zato nije bilo fer biti deo tog priznanja kada su vaši ljudi najviše propatili od Zapada tokom rata.
Da li ste bili svesni koliko ste se žrtvovali ignorišući naredbu da napadnete SRJ?
– Nikad o tome nisam razmišljao. Ne znam ništa o tome.
Najhrabriji oficir NATO snaga
Marinosu Ricudisu je od strane starog britanskog pomorskog oficira T. Vajta, ubrzo po odbijanju da se ukrca u brod Temstoklis, aprila 1999. i da krene u Jadransko more u napad na SRJ, stiglo pismo sledeće sadržine:
– Kao stari pomorski oficir pozdravljam vaš otpor protiv tiranskog napada na Jugoslaviju od strane američkih i britanskih snaga. Kao što sam napisao na vašoj fotografiji smatram vas najhrabrijim oficirom u NATO snagama. Divim se vašoj hrabrosti, poštenju i odlučnosti da se sami suproctavite najvećoj i najbrutalnijoj sili na svetu. Vi zbog toga zaslužujete najviši orden za hrabrost.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić
Prevod: Dušica Vučković