Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Izumi koji su unapredili poljoprivredu

ALATKE ZLATA VREDNE

Može se reći da je najsuštinskija promena sveta nastala u dvadesetom veku. No, ovom procesu je prethodio duži proces promatranja i razmišljanja, ali i projektovanja brojnih uređaja koji su menjali svet.

 

Parna mašina, dakako, imala je veliki uticaj u promeni svesti kod ljudi. Potom su mnogi patenti koji se i danas koriste kao principi funkcionisanja naprasno nastali. Umešavši se u agrikulturu, poljoprivredu i stočarstvo, neki su uređaji promenili tok poljoprivrednog nasleđa i ubrzali procese.

Jedna od suštinskih promena desila se i na polju proizvodnje poljoprivrednih kutlura i baštenskih nasada. Reč je o foliji za plastenike i plastenicima uopšteno koji su omogućili da povrće uzreva mnogo pre nego mu je priroda odredila vegetaciju. A šta je još izmenjalo načine uzrevanja useva govorimo u daljem tekstu.

Berač pamuka

Setimo li se samo filmova u kojima su crni narodi predstavljani kao eksploatisani, znaćemo kolika je muka bila oko branja pamuka. Branje pamuka inače važi za veoma napornu disciplinu kojoj je podvrgavano roblje. Takozvani pamučni džin nastao je tačno u vremenima kada je pamuk bio skuplji od vune ili platna. Krajem osamnaestog veka, tačnije 1793. Eli Vitni je napravio mašinu koja se sastojala od zatvorenih točkića sa zupčanicima. Točkovi su prolazili kroz pamučna polja, a zubi hvaltali pamučna vlakna odvajajući vlakna od semena. Ovaj džin je omogućavao čišćenje pamuka u vreme kada je čovek mogao da uradi i do 200 puta manje posla

Spasilac zvani žetelica

Stariji ljudi sa sela sećaju se pakla zvanog ručno sakupljanje posečenog žita koje je prethodno obarano kosama i srpovima, a potom ručno spajano u snopove. Pre pojave mašine za žetvu žita, sav se posao obavljao ručno. Nešto veći pomak napravila je žetelica koja se danas naziva i kombajnom u nešto ažuriranijoj verziji. Naime, najpre se žito želo ručno, a potom odvajalo mašinama, a potom je stvorena kombinovana mašina koja čitav posao obavlja sama. Prvi kombajn, ili makar nešto što mu nalikuje, nastao je u trećem kvartalu devetnaestog veka, ali je na srpska i balkanska polja došao znatno kasnije.

Zamena za žuljave ruke

Potpuno je izvesno da napredak u obrađivanju zemlje tek sledi. Ono što je do sada poprilično promenilo poljoprivredu jeste motokultivator. Freza ili motokultivator je jednoosovinski radni stroj koji se bez priključnog vozila može kretati kako po putu, tako i uz određene dodatke kroz zemlju. Za njega postoji veliki broj priključaka kao što su kosačica, špartač, razgrtač, plug. Freza u obliku zaoštrenih tanjira i zakrivljenih zubaca služi za površinsko obrađivanje zemlje, što u mnogome menja dosadni posao okopavanja.

Muzilica

Još jedan uređaj koji radi na struju, a izumljen je automatski robot za mužu stoke. Ovce, krave i koze mogu da se muzu i pomoću robota, što u mnogome povećava prinose, a i održava kontinuitet tokom muže stoke. Muzilica je bitan element u poljoprivredi, tačnije u stočarstvu jer na ovaj način svi oni koji se bave prodajom mleka mogu ostvariti veću finansijsku dobit, a stoka dati kvalitetnije mleko imajući u vidu često i organizovano pražnjenje vimena. Koliko god smešno zvučalo, ipak nije tako. Mleko je, uz vodu, izvor života.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280