VERA PREDAKA

Sloveni su do kraja 10. veka uglavnom bili pagani, s tim što su različite zajednice poštovale i svoja sopstvena „lokalna“ božanstva. Kako su Rusi postali pravoslavci i evo već preko hiljadu godina su hrišćani?

Rusi se većinom izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani. Oni se pridržavaju vere koju su njihovi preci primili pre hiljadu godina. Mnogi, međutim, doživljavaju svoju pripadnost pravoslavlju samo kao pitanje identiteta.

rusi postali pravoslavci

Kad sveštenik u najistočnijem pravoslavnom hramu Rusije, na Komandorskim ostrvima, u Beringovom moru (skoro 5.000 km istočno od Moskve), počinje da služi liturgiju u 8 sati ujutru, u glavnom gradu Rusije još nije protekao prethodni dan.

Skoro svaka crkvena zajednica u Rusiji ima svoj hram. To uopšte ne čudi, s obzirom da je prema statistici oko 75 % građana Rusije pravoslavne vere.

Prvi hrišćani

Sloveni su do kraja 10. veka uglavnom bili pagani, s tim što su različite zajednice poštovale i svoja sopstvena „lokalna“ božanstva. Kad su hteli da pobede u ratu,  prinosili su žrtvu Perunu, bogu groma i rata, a kad su hteli obilnu letinu, molili su se Mokoši.

Prva je pravoslavlje primila kneginja Olga (920-969). Ona se krstila 950. u Vizantiji gde je primila pravoslavlje. Njen unuk Vladimir (960-1015) je pokrstio sav narod.

Pojedini istoričari smatraju da je ambiciozan  knez Vladimir pre sveg želeo da ujedini zemlju i da je zato odbacio kult Peruna i primio hrišćanstvo. Tako je ujedno dobio i uticajnog stranog saveznika. S druge strane, Ruska pravoslavna crkva je kanonizovala kneza Vladimira kao svetitelja.

Izbor religije

Prema Nestorovom letopisu, Vladimir je želeo da prouči sve dostupne varijante pa je pozvao predstavnike različitih religija: pravoslavca iz Vizantije, katolika iz Rimske imperije, muslimana s Volge i hazarskog rabina.

Islam je odbačen čim je Vladimir saznao da je muslimanima zabranjeno da piju vino. Rabina je Vladimir pitao: „Dobro, ako je judaizam tako velik, gde je, onda, vaša zemlja?“ Rabin se zbunio i odgovorio da je sveta zemlja njegovog naroda okupirana. „Ako ste vi izgubili svoju zemlju, kako ja mogu da se oslonim na vašu veru?“ – pitao je Vladimir. Katolike je odbio uz sledeće obrazloženje: „Naši očevi odbaciše vašu veru, pa je odbacujemo i mi“.

Vizantijski sveštenik je ostavio snažan utisak na ruskog kneza. I ljudi koje je Vladimir poslao u Konstantinopolj, vratili su se očarani lepotom pravoslavnih hramova i bogosluženja. Tako je Vladimir odlučio da primi pravoslavlje. Krstio se 988. i odlučio da pokrsti sav svoj narod.

Pojedini istoričari smatraju da se Vladimirovo obraćanje u pravoslavno hrišćanstvo više ticalo poboljšanja odnosa sa hrišćanskim državama, nego stvarnog raspoloženja. Naime, Vizantija je za Rusiju bila važan trgovački partner.

I posle hiljadu godina

Ruski narod je iskreno prihvatio novu veru i evo već preko hiljadu godina je pravoslavno hrišćanstvo dominantna religija u Rusiji. Kad su boljševici došli na vlast 1917, pokušali su da pretvore Rusiju u ateističku državu, progonili su vernike i ubijali sveštenike i monahe. Bar tako je bilo u prvim godinama boljševičke vlasti. Vremenom je to protivljenje veri popustilo, naročito u toku Drugog svetskog rata, ali je molitva i poseta hramu u Sovjetskom Savezu bila nepoželjna pojava sve do kraja 1980-ih.

Čim se SSSR raspao, pravoslavlje je ponovo postalo dominantno. Istina, i sveštenici i sociolozi ističu da mnogi Rusi koji se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani ne poste i ne posećuju redovno bogosluženja. Prema podacima ankete iz 2014. 79 % pravoslavnih ne posti, a 63 % ne posećuje bogosluženja. Ti ljudi svoju versku pripadnost uglavnom doživljavaju kao pitanje identiteta.

„Vera ne prodire duboko u naš život i u naše svakodnevno ponašanje“, istakao je Sergej Kravec, rukovodilac Centra „Pravoslavna enciklopedija“. Pitanje je da li bi knez Vladimir bio zadovoljan takvim stanjem.

Izvor: Blic.rs

Priredio: Hadži-Velibor Mihić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.