Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Kako žive Srbi u Dominikani: Oko 300 ljudi gaji srpsku kulturu i običaje

SRPSKA DIJASPORA NA KARIBIMA

Srbi u Dominikani bave se najrazličitijim poslovima, od informatike i kompjuterskih sistema, do trgovine nekretninama, rade i kao menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova. Ima tu i izuzetnih profesora, programera, prevodilaca, preduzetnika, fotografa i drugih profesija.

 

U Dominikanskoj Republici živi oko 300 srpskih duša. Međutim, ovaj narod zaboravljen je od svoje matične države, kaže arhimandrit dr Evstatije Azdejković, sveštenik SPC iz Venecuele. To ipak, ne znači da su zaboravili srpsku kulturu i običaje.

srbi u dominikani

Rastko Stanković ispričao je za „Blic“ prošle godine da se i u 8.700 kilometara dalekoj Dominikani peče i rakija i sprema kiseli kupus, a obrće se i prase za svaki Božić.

– Mi nismo otišli iz Srbije trbuhom za kruhom, već prosto jer smo hteli da se klonimo one svakodnevice, jedno te isto svakog dana. Veći broj nas je došao posle onog čuvenog 5. oktobra. To je uglavnom generacija rođena od 1970. naovamo. Umeli smo fino da radimo, što nam je i dalo brzo dobar položaj u društvu i postali smo veoma cenjeni u oblastima u kojima radimo. Iako sve imamo ovde, oseća se nedostatak pravoslavlja i te pravoslavne kulture koja se u otadžbini sačuvala – rekao je Rastko Stanković, inače informatičar po struci.

Srbi u Dominikani bave se najrazličitijim poslovima, od informatike i kompjuterskih sistema, do trgovine nekretninama, rade i kao menadžeri hotela i spa centara i organizatori poslova. Ima tu i izuzetnih profesora, programera, prevodilaca, preduzetnika, fotografa i drugih profesija.

Najveći deo našeg življa skućio se u turističkom mestu Punta Kana, gde ih ima oko dve stotine, a mnogi od njih deo su Nacionalnog simfonijskog orkestra u dominikanskoj prestonici, Santo Domingu, kaže arhimandrit dr Evstatije Azdejković iz Venecuele. Prema njegovim rečima, to su mahom su ljudi koji su 90-ih godina došli, ali decenije života na ostrvu nisu učinile da pravoslavlje pdane u zaborav.

Arhimandrat Azdejković, dolazi više puta u toku godine o svom trošku iz Venecuel u ove ostrvske zemlje, a prvi put je bogosluženja držao prošle godine. tako je bilo i ovog aprila kada je proslavljen Uskrs.

– Dolazim jedno mesečno ili jednom u dva meseca, zavisi od prilika. Znate, budući da ova zemlja važi za svojevrsno leglo poroka, ja sam tu da ljudima, eto, makar liturgijom omogućim da se iskupe – uz osmeh objašnjava sagovornik „Blica“.

Praznici se inače proslavljaju po tradicionalnim propisima, ali problem je nedostatak crkvenog objekta koji će biti centar okupljanja pravoslavnih vernika i naše dijaspore uopšte.

srbi u dominikani 2

– Još nemamo crkvu i to nam je veliki žal, svi čeznemo za maticom i očekujemo da će Srpska pravoslavna crkva podignuti ovde jedan hram, posvećen Svetom Preobraženju Gospodnjem. Mnogi ljudi čekaju na takvu izgradnju da bi tu krstili svoju decu – navodi on.

Tako je ovog meseca Uskrs u ovoj hiljadama kilometara dalekoj zemlji proslavljen u, ni manje ni više, tržnom centru i to zahvaljujući jednom Srbinu koji je svoj lokal u još neotvorenom tržnom centru ustupio za potrebe liturgije.

– Još nemamo crkvu i to nam je veliki žal, svi čeznemo za maticom i očekujemo da će Srpska pravoslavna crkva podignuti ovde jedan hram, posvećen Svetom Preobraženju Gospodnjem. Mnogi ljudi čekaju na takvu izgradnju da bi tu krstili svoju decu – navodi on.

Tako je ovog meseca Uskrs u ovoj hiljadama kilometara dalekoj zemlji proslavljen u, ni manje ni više, tržnom centru i to zahvaljujući jednom Srbinu koji je svoj lokal u još neotvorenom tržnom centru ustupio za potrebe liturgije.

Na pravoslavna okupljanja, dodaje, svraćaju i Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Grci, ali i jedan Mađar.

Dominikanke su dobre snajke

– Inače, Srbi su uspeli da svojim suprugama prenesu sve običaje, što je veoma bitno i lepo, pa se sami praznici ne razlikuju od onih provedenih u Srbiji, sem, naravno toga da je klima potpuno drukčija – ističe sveštenik.

Prema arhimandratovim rečima, gorući problem dijaspore na ostrvu su nerešena pitanja vize.

– Srbima za Dominikansku Republiku ne treba viza, ali to ne važi i obratno, ovde se na ljude jednostavno zaboravilo. Žene koje se udaju za Srbe i žele da zatraže vizu ili državljanstvo da bi posetile Srbiju susreću se sa brojnim problemima. Ali to ih ne sprečava da se prihvate naš način života, a evo, već sada su počele pripreme i za prvu proslavu Vidovdana u Punta Kani – kaže arhimandrat Evstatije.

Izvor: Blic

Ostavite komentar

Ostavite komentar