Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

BEG OD SOVJETSKOG NASLEĐA

Pala je odluka! Sa ćiriličnog pisma Kazahstan prelazi na latinicu, a troškovi ovog kapitalnog projekta biće mnogo veći od očekivanog.

 

Do 2025. godine Kazahstan će se u potpunosti “prebaciti” na latinicu kako bi pobegao od sovjetskog nasleđa, a radi se o veoma ambicioznom projektu, budući da stanovnici te zemlje bolje pričaju ruski nego kazaški.

kazahstan prelazi na latinicu

Naime, iako etnički Kazasi čine dve trećine populacije države, godine života pod sovjetskom vlašću učinile su da skoro svi u zemlji govore ruski (oko 94 posto populacije), dok je kazaški jezik na drugom mestu (74 posto populacije ga govori).

Uprkos tome, Vlada je odlučila da do 2025. godine promeniti pismo, a to namerava da učini u tri faze. Prva od njih počinje ove godine, a njen završetak se predviđa 2020. i odnosi se na stvaranje Vladinog tela koje će voditi tranziciju, izgradnju digitalnog koda za promenu pisma i republiciranje školskih udžbenika. Sledeća faza počeće 2021. godine i takođe će trajati dve godine, a sastoji se od učenja srednjoškolskih profesora novoj abecedi, uvođenja novih pravila u javnost i ažuriranje obrazovnih vodiča. Treća i konačna faza trajaće samo godinu dana, od 2024. do 2025., i odnosi se na prevod vladinih dokumenata i vesti u vladinim medijima i zapošljavanje tzv. influensera da rade na kampanji vezanoj uz društvene mreže.

Za prelaz sa ćirilice na latinicu Vlada je predvidela 664 miliona dolara (218 milijardi kazahstanskog tenge), a oko 90 posto tog iznosa biće uloženo u obrazovne programe i promenu pisma u udžbenicima (što počinje već ove godine). Ipak, neki ekonomisti smatraju da će za ovu promenu biti potrebno više od predviđenog iznosa.

– Ako ova reforma ne bude pravilno sprovedena, postoji velik rizik emigracije ljudi koja govori ruski zbog straha od gubitka određenih prilika, a ona uključuje i etničke Kazase – smatra Eldar Madumarov, profesor ekonomije na Univetzitetu, a prenosi BBC.

Osim tog, postoji i trošak promene dokumenata. Lične karte, pasoši, zakoni, regulacije i ostala papirologija potrebna za funkcionisanje Vlade moraće da budu prevedeni, a radi se o troškovima koji, iako su deo finalne faze tranzicije, još uvek nisu navedeni. Samo za prelaz državnih medija na novo pismo, edukaciju njihovih zaposlenih i promenu postojeće IT infrastrukture, biće potrebno izdvojiti između 15 i 30 miliona dolara, procenjuje Kasimhan Kaparov, direktor Kancelarije za ekonomsko istraživanje u Kazahstanu. A to su tek troškovi javnog sektora.

– Privatnici će sve navedeno morati da učine sami, a troškovi bi mogli biti duplo, a možda čak i deset puta veći, što zavisi od toga koliki će biti Vladin rok za tranziciju – rekao je Kaparov.

Prelaz sa ćirilice na latinicu mogao bi da oslabi trgovinske odnose sa drugim post-sovjetskim zemljama. Trenutno se, kako piše BBC, čak deset posto trgovine između Rusije, Kazahstana i Ukrajine može objasniti zajedničkim jezikom, zbog čega su i Kazasi koji govore ruski ekonomski mobilniji od onih koji ga ne govore. S druge strane, promena pisma mogla bi da dovede do bolje povezanosti sa većinom zemalja Zapada, kao što je bio slučaj sa Turskom, koja je 1928. prestala da se služi arapskim pismom i prebacila se na latinicu.

Međutim, kazahstanska promena pisma nema veze s ekonomijom države već s begom od svog sovjetskog nasleđa. Prema istraživanju lingvističkog instituta u Kazahstanu, osamdeset posto mladih (18–25 godina) podupire ovu promenu.

– Radi se o izboru ljudi, izboru nacije. Novo pismo je povezano sa našim snovima i budućnosti. Ono pokazuje da naša istorija nezavisnosti napokon može da počne – smatra Fazilzanova Muratkizi, lingvistkinja koja je pomagala Vladi pri stvaranju nove abecede.

Izvor: Krstarica.rs

Priredio: Velibor Mihić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: