BEZRAZLOŽNA IRITANTNOST

Isidora Bjelica u kolumni za „Nezavisne“ bavi se sindromom „okidač osobe“. Šta to konkretno znači i kako je moguće da nam neko „šeta“ po nervima iako ga uopšte ne poznajemo?

 

Većina ljudi misli da to što ih neko strašno nervira ili iritira je realan ishod činjenice da taj neko naprosto vređa njegova emotivna, estetska, etička, politička uverenja. Međutim, stvari ne stoje baš tako.

Ono kad nam neko ide strašno na živce, kad kažemo – jao, ne mogu očima da vidim Miku ili Žiku, iako zapravo ne znam zašto, iako mi um šalje različite i uverljive razloge zašto je to tako, dubinski, ako sam osoba koja radi na podizanju svoje svesti ozbiljno ću se zapitati – pa čekaj, zapravo, zašto ja tako burno reagujem na tu osobu, šta je to što me u njemu izluđuje, nervira, provocira…?

U čemu je stvar?

Da ne bih potezala retke osobe sa naše javne scene ispričaću svoj bizarni slučaj sa Džejmi Li Kertis…

Naime, od kako sam videla tu glumicu, ma u kom filmu, iako mi se najčešće filmovi u kojima igra dopadaju i dramaturški i rediteljski, iako najčešće radi sa mojim omiljenim autorima, ma u kom filmu da je vidim – prosto ne mogu da je podnesem.

Nisam osoba koja sudi ljudima po fizičkom izgledu, no naprosto koga god sretnem vrlo brzo osetim kako mu duh boji telo. I ja zapravo ne znam kako izgleda jer duh i duša mi šalju svoje signale… U tom smislu sa Džejmi Li Kertis nisam imala problem sa njenim izgledom, simpatična muškobanjasta ženica, vitka, dobra glumica, možda malo viška muških hormona, nije baš moj tip žene, ali zašto me toliko nervira da ne mogu da pratim film koji mi se sviđa. Ukratko, nešto u meni se aktivira i kreće iritacija. Sličan problem sam imala i sa Kim Novak, volela sam sve Hičkokove plavuše, ali Kim Novak… Uh… Sve vreme filma tragam za uzrokom te iritacije…

Sa glumcima je to najbolje jer ljudi ne iznose ni svoje stavove pa da ih kao zato ne volite, ne plasiraju ni svoj stil… Ukratko, moj lični problem s tim je da mi Kim Novak i Džejmi Li Kertis aktiviraju taj okidač koji mi je postao jasan u svetlu nju ejdž objašnjenja koje korespondira a onim što su i Sveti oci govorili. Ako nas neko nervira, uzrok je u nama. Postoji neki aspekt naše ličnosti koji traži iscelenje… Nešto u nama nije završeno, neki strah, predrasuda, trauma, nešto što sprečava proces svetlosti i svesnosti u nama.

Zato su ljudi okidači fantastično iskustvo ako znamo da se ispravno postavimo, ako shvatimo još pre nego što uđemo u afekat sopstvenih strasti i stavova da je trigger man ili woman zapravo poruka da razmislimo šta to u nama još ima da se isceli. Zašto nas baš ta osoba toliko iritira da nas to u toj meri izluđuje da izlazimo iz naše dobre vibracije…

Da, to je tako, zato i služe da se osvestimo šta to još u nama čezne za promenom. Čovek je čoveku ogledalo, a oni koji nas strašno nerviraju su skener našeg ličnog problema koji je tu negde u nama, inače ne bismo reagovali tako javno i na nervnoj bazi.

Pre sedam dana sam gledala film sa Džejmi i začudo nisam promenila kanal. Začudo, shvatila sam šta je to u meni što je imalo da se isceli. Sledeći put kad vas neko strašno iritira sav fokus prebacite na to šta vam se sviđa. A ljudi koji vas izluđuju, iritiraju, idu vam na živce?

Pa oni mogu postati alhemičari vašeg transfera u višu svest. Zar to nije čudo?

Izvor: Nezavisne.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.