NOŽ U ČINIJI SA VODOM
Muž se skida i leže na stomak. Sedam pored njega. Pružam ruku ka činijama. U jednoj su voda i nož, u drugoj mirisno ulje.
Ja sam Lapu i želim da ubijem svog muža.
Da li sam sama došla na ovu ideju ili je to uticaj moga ljubavnika? Ne znam. Više vremena provodila sam sa njim nego sa mužem. Ali, mogu li verovati njegovim slatkim rečima? Ubistvo je ipak veliki korak. Ležim pored muža koji spava. Pridižem se. Uzimam činiju sa vodom u kojoj je nož. Ruke mi drhte. Duboko udahnem. Sve ovo će biti tvoje, odzvanjale su mi reči mog ljubavnika u glavi. Izdahnem. Muž leži na leđima. Uzimam nož. Krećem ka njegovom srcu.
Trgne se iz sna i hvata me za ruku. Šta to radiš, pita me, ništa, odgovaram. Gleda me besno, a onda zatvara oči. Ponovo ležem. Ne pomeramo se. Naša tela gužvaju tešku satensku posteljinu boje zlata. Bilo bi šteta isflekati je smrću.
Ovde je uvek tako toplo, kukam kao da se ništa nije desilo. Želiš li da otvorim prozor, pita muž, a ja govorim kako to neće biti dovoljno. Kada se za nekoliko sati budem vratila u spavaću sobu, videću da je sa moje strane kreveta instalirana klima.
Gotovo da se ne viđamo narednih par dana, a onda se srećemo ispred spavaće sobe. Predlažem mu masažu, a on se smeši i prihvata. Čudi me moj predlog, ali govorim sebi da tako mogu lako da ga ubijem. Nož u leđa. Potpuno prikladno. Ulazimo u sobu. Šta to izvodiš, vrištim u sebi. Ako ću ga već ubiti, mogu barem da obavim svoje ženske dužnosti, moje je pravdanje. Muž se skida i leže na stomak. Sedam pored njega. Pružam ruku ka činijama. U jednoj su voda i nož, u drugoj mirisno ulje. Voda omekša nož da lakše seče meso, sećam se reči svog ljubavnika. Ulje čini atmosferu sladunjavom. Muti čula. Uzimam činiju. Zaranjam prste u tečnost. Crtam po njegovim leđima note, ptice i bršljen. Da je voda, ne bi se videle šare. Odlučujem da ga volim.