Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Predrag Rudović: Mirisi, ukusi, zvuci…

MIRISI, UKUSI, ZVUCI…

Miris uzorane zemlje. Miris znoja. Miris spržene zemlje u sušnim godinama. Miris tora, štale, ovaca, svinja, goveda. Miris pokošene trave, još neuplašćene i paklena vrelina avgustovskog dana.

 

Miris seoske kuće. Zidovi sveže okrečeni, pravljeni od blata i slame, sa kamenim podrumom, velikim prozorima ka netaknutoj prirodi i žuboru vode. Pucketanje vatre iz smederevca. Miris jutarnje kafe u pola pet ujutru. Miris sveže ispečenih „kravajčića“ sa medom. Toplina debelog jorgana i zaštićenost od strane odraslih koji te vole.

ukusi

Ukus bele kafe, palačinki, kriški hleba namazanih domaćim džemom od šljiva, hleb namazan mašću, solju i alevom paprikom, miris šnicla isprženih na masti, vruć hleb, paradajz tek uzbran, ljuta paprika, crni luk, mlad sir, belo vino iz buradi u podrumu.

Lupnjava lonaca, nerazgovetne vesti sa radija u drugoj sobi, krčanje radio stanica dok se traže i menjaju. Polušapat molitve… „Bože, daj svima dobro…“

Miris uzorane zemlje. Miris znoja. Miris spržene zemlje u sušnim godinama. Miris tora, štale, ovaca, svinja, goveda. Miris pokošene trave, još neuplašćene i paklena vrelina avgustovskog dana. Miris hrastove šume i posečenih stabala u septembarski dan uz obavezan miris benzina iz motorne testere. Miris uzbranog kukuruza, sasušene kukuruzovine, orezanog vinograda.

Orasi, pronađeni ispod suvog lišća koje se šutira nogama, izvađeni iz napukle zelene ljuske od koje prsti ostaju crni nedeljama, slomljeni kamenom ili stiskom ruku sa još uvek svežom i mokrom jatkom unutra, sa kožicom koja se može i oljuštiti.

Ukus zrelog i zelenog voća. Zelene kajsije, zeleno morsko grožđe, zelene šljive. Ribzle. Maline i neizostavne drenjine. Trešnje, svoje i komšijske, trešnje iz celog seoskog atara, jabuke koje rastu po tuđim baštama, divlje jagode po seoskim livadama, kupine uzbrane kraj puteva, po bespućima. Pečurke… Crvenuške, lisičarke, vrganji. Grožđe, crno crveno i belo, i naravno slatko vino.

Žubor potoka i mlaz vode sa izvora, zveket kofe u bunaru. Zebnja, grmljavina u daljini, kiša posle suše. Kreket žaba. Zuj pčelinjeg roja. Ptice… Mnogo ptica. Cvrkut, kreštanje, kukurikanje. Lavež omiljenog psa. Muk krava, blejanje ovaca, brundanje automobila iza brda, brundanje traktora, freze, motorne testere.

A onda… Onda kilometri. U traktorima, u vozovima, avionima… Samo kilometri, daljina, daljina. I vreme, dani, godine… Približavanje paklu, jedan rat, drugi rat, treći rat. I godine bez mirisa, bez ukusa, bez boja. Sive kao i životi u njima.

Lupnjava vrata u nekom lokalu, negde… Žamor na stranim jezicima, mirisi izajmljenih stanova, ženski kikot… Revolverski meci, izbrojane novčanice.

Miris filter kafe koja se ne može piti i ukus ekspresa koga nikada nema dovoljno na dnu šoljice. Lupkanje po tipkama tastature. Miris njene kože u drugoj sobi. Svitanje. Rađanje novog sunca u beskrajnim ponorima milionskog grada.

Ostavite komentar

Ostavite komentar