PREVELIKI MINUS

Tokom prva tri meseca ove godine uvezli smo čak za 1,37 milijardi evra više roba i usluga nego što smo plasirali u inostranstvo, pa je očita pretnja da visok spoljnotrgovinski deficit ugrozi ne samo rast bruto nacionalnog dohotka, već i da uništi uspostavljenu fiskalnu ravotežu.

 

Ukoliko bismo nastavili istim tempom, razlika između izvoza i uvoza bi do kraja godine dostigla 5,5 milijadi evra, gotovo duplo više nego 2016. godine kada je bila nešto niža od tri milijarde.

spoljnotrgovinski deficit

Na opasnost prevelikog minusa u razmeni sa inostranstvom ukazuje tempo rasta uvoza – 12,7 odsto, primetno iznad 8,6 odsto uvećanja izvoza.

Visok sadržaj uvoza u investicijama

Mada se u javnosti stalno isticalo rezanje budžetskog deficita na ispod jedan odsto, zapravo drastično umanjenje spoljnotrgovinskog deficita bio je najbolji ekonomski pokazatelj.

Međutim, već prošle sezone je uvećan na 4,33 milijardi evra, a u prva tri meseca tekuće nastavio je rast galopom. Posebno zabrinjava što je uvećanje uvoza znatno brže od rasta izvoza.

Otkud tolika nesrazmera u spoljnotrgovinskom bilansu?

Dva su razloga. Strane investicije i tekuća potrošnja sadrže u sebi izrazito visok uvozni sadržaj. Nove fabrike uvoze mnogo sirovina i polufabrikata, ovdašnja jeftina radna snaga teškim i monotonim radnim operacijama samo minimalno finalizuje proizvod i izvozi.

Rast plata potrošen na uvoz

Drugi razlog je povećana kupovina uvozne robe široke namene, pa je vidljivo da je rast plata od 8,5 odsto u javnom sektoru i penzija za pet odsto završio na uvoznoj robi.

Na ovakav razvoj događaja ukazuje i gotovo nulti rast cena u prvom kvartalu; obezbeđen je visokim uvozom potrošnih dobara i dodatno uticao na nedovoljan rast industrijske proizvodnje u Srbiji, time i na skromno uvećanje bruto nacionalnog dohotka.

Prevelik uvoz obara rast BDP

Premijerka Ana Brnabić se pohvalila da je uvećanje BDP u prva tri meseca u odnosu na isti period lane čak 4,5 odsto, nabacivši da je reč o najvećem kvartalnom rastu u Srbiji deceniju unazad. Izostalo je podsećanje da godinu dana ranije rast, usled problema u elektroprivredi, iznosi preskromnih 1,2 odsto, pa i nije bilo teško sada malo sustići zaostatak.

Mada se Brnabić oslanja na procenu godišnjeg rasta od 3,5, a predsednik Aleksandar Vučić najavljuje i uvećanje od 3,8 odsto, baš su brzina rasta spoljnotrgovinskog deficita i galopski rast uvoza prinudili Svetsku banku da prognozu rasta BDP za Srbiju spusti na tri odsto.

Koliko su sve cifre koje se pominju zapravo minimalne i razočaravajuće pokazuje poređenje rasta BDP kod nas i u većem broju zemalja u punom zamahu. Dok je kod nas za deceniju BDP uvećan tek 9,7 odsto, u Nigeriji je 88, Indoneziji 101, Indiji 126, Turskoj 85, a Kini čak 156 odsto.

I naši susedi su bili mnogo bolji, u Rumuniji je 56, Bugarskoj 45, Makedoniji 43 odsto.

Varka jeftinog dolara

Pored isticanja budžetske konsolidacije, sa vrha države često se čuje da opada stopa javnog duga u odnosu na BDP, navodno je sa donedavnih 73 smanjena na 59,4 odsto.

Zaobilazi se objašnjenje da je u pitanju slika koja se dobija kao posledica FED-ove monetarne politike jeftinog dolara. Naših 8,3 milijardi dolarskog zaduženja postaju niži u evrima, što i omogućava da se umanji visina javnog duga u odnosu na BDP, naravno, iskazano u evrima.

Iako je Srbija prošle godine vratila 650 miliona dolara obaveza, cifre pokazuju da je nominalno javni dug u prva tri meseca emisijom državnih obveznica uvećan za 500 miliona evra. Lepša cifarska slika se kreira manipulacijom međuvalutnih relacija, preciznije slabljem dolara spram evra i dinara.

Udar na finansijsku ravnotežu

Posledice galopskog uvoza i sledstvenog rasta spoljnotrgovinskog deficita se prvo uočava kao otežavanje domaće proizvodnje, naročito sektora male privrede, potom i kao usporavanje rasta bruto-nacionalnog dohotka.

Svetska banka je već dovela u pitanje procenu na koju se oslanja Vlada Srbije. Ako se, pak, ovdašnji trendovi u spoljnotrgovinskoj razmeni produže, rast BDP sasvim izvesno biće ispod planiranog.

Time dolazi u pitanje i realizacija budžeta. Bio bi to i prvi udar na uspostavljenu finansijsku ravnotežu.

Autor: Živan Lazić

Izvor: 021.rs

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.