VAPAJ UNESREĆENIH LJUDI
„Krajnje je vreme da naša država na sistematičan i celovit način, posebnim zakonom, i hitno, uredi problematiku nestalih i stradalih lica i prava njihovih porodica“, poručeno je sa tribine Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM.
Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji sa sedištem u Beogradu koje vodi Verica Tomanović organizovalo je tribinu „20 godina traganja za istinom i pravdom“ na dan 23. aprila kada se navršilo 20 godina od kidnapovanja Milice Radunović iz sela Dašinovca kod Dečana, prve evidentirane žrtve otmica na Kosovu i Metohiji koja je prijavljena ovom udruženju.
Dvadeset godina traje traganje ovih porodica za svojima, koji su kidnapovani i stradali od strane pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Na tribini su, pored Verice Tomanović, učestvovali i Lidija (Radunović) Milenković, ćerka kidnapovane Milice Radunović, kojoj je kasnije otet i otac, a posle je brat izvršio samoubistvo. Ona je iznela potresne podatke o ratnom zločinu nad njenim članovima porodice.
U ime Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije govorila je Ljiljana Krstić, šef Službe Komisije, a u ime Korodinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih na prostoru bivše Jugoslavije, predsednik Koordinacije, profesor međunarodnog prava dr Dušan Čelić. Tribina je počela odavanjem pošte minutom ćutanja svim srpskim žrtvama sa Kosova i Metohije i sa prostora bivše Jugoslavije.
Zahtevi Vladi Republike Srbije
„Krajnje je vreme da naša država na sistematičan i celovit način, posebnim zakonom uredi problematiku nestalih i stradalih lica i prava njihovih porodica“, poručeno je sa tirbine.
Istovremeno su upućeni zahtevi Vladi Republike Srbije da u najkraćem roku usvoji Predlog zakona o nestalim i stradalim licima na Kosovu i Metohiji i pravima njihovih porodica i uputi ga Narodnoj Skupštini na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku. Zakonom je neophodno urediti pojam nestalog i stradalog lica na KiM, nematerijalna i materijalna prava članova porodica nestalog i ubijenog lica. Zahteva se, takođe, i da se ova pitanja urede po principu nediskriminacije odnosa kao i da ih je potrebno izjednačiti sa pravima boraca Oružanih snaga Srbije.
„Za 20-godišnje neispunjenje obaveza države, ne mogu postojati nikakva dnevna opravdanja i izgovori. Obaveza je države da omogući njihovo ostvarenje“, istakla je Tomanović.
Hronologiju počinjenih zločina na Kosovu i Metohiji karakterišu zločini protiv čovečnosti i kršenje međunarodnog humanitarnog prava nad nevinim žrtvama.
„Dvadeset godina bezuspešno tražimo odgovore na naša pitanja od domaćih i međunarodnih institucija. Nailazimo na mnogobrojne prepreke koje usporavaju čitav proces nadležnim timovima na terenu. Godinama se istina prikriva od nas o postojanju privatnih zatvora i logora (144) na Kosovu i Metohiji i u Albaniji gde su odvođeni i mučeni Srbi i ostali. Još uvek nije počeo sa radom Specijalni sud za ratne zločine takozvane OVK koji bi pomogao da se otkrije istina o trgovini ljudskim organima, objavljena u izveštaju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija“, istaknuto je na tribini.
Punih deset godina je prošlo od objavljivanja knjige bivše tužiteljke Haškog Tribunala Karle Del Ponte „Lov, ja i ratni zločinci“ koja je dodatno nanela bol članovima porodica, a u međuvremenu, mnogi su roditelji preminuli ne ostvarivši želju da pronađu svoju decu.
Najokrutniji oblik zastrašivanja Srba
Verica Tomanović je podsetila na nekoliko prvih otmica rekavši da je 14. maja 1998. otet Žarko Spasić, 22. jula još devet radnika Ugljenokopa Belaćevac kod Obilića, od 19. do 22. jula oteti su i meštani Orahovca, Velike Hoče i sela Retimlja i Opteruše. Broj otetih u 1998. godini je oko 100 nevinih civila. Koji su mirno živeli i radili verujući u vekovni suživot sa Albancima.
„Svedoci smo dvostrukih aršina kada su srpske žrtve u pitanju. Ne poštuju se Ženevska konvencija o ljudskim pravima, Haška konvencija, Helsinška akta, Rezolucija o prislinom zatvaranju. UNMIK je znao za postojanje 144 logora i prebacivanje otetih u Albaniju gde su podvrgnuti najtežim mukama – vađenju organa i njihovoj distribuciji po celom svetu, a što je potvrđeno u knjizi Karle Del Ponte i usvojenom izveštaju Dika Martija u Savetu Evrope“, rekla je Verica Tomanović.
Ona je takođe napomenula da Udruženje ima korektnu saradnju sa predstavnicima domaćih i međunarodnih institucija koje se bave probelemom nestalih lica na KiM.
„Zločini nad kidnapovanim licima su najokrutniji oblik zastrašivanja srpskog stanovništva. Oni su nastavak kontinuiteta nasilja nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji koje traje više od 150 godina i posledica su smišljene i unapred pripremljene aktivnosti čiji je cilj bio progon hrišćanskog stanovništva i stvaranje čistog albanskog prostora“, istaknuto je na tribini.
Ljiljana Krstić je istakla da je najveća posledica 20 godina bezuspešnog traganja kršenje osnovnih ljudskih prava i da je ove godine Komisija RS za nestala lica insistirala na dokumentaciji KFOR-a i Haškog Tribunala…
„Činjenica je da ste nezadovoljni i imate pravo da budete nezadovoljni. Mi ulažemo maksimalne napore u radu na otkrivanju istine i važno je da imamo kontinuitet. Želim da vam kažem da niste zaboravljeni“, rekla je Ljiljana Krstić.
Profesor dr Dušan Čelić je istakao da je neshvatljivo da se ovo pitanje ne nalazi na pregovaračkom stolu.
„Komisija za nestala lica RS je tehnička služba i ona ne može da reši problem. Sami možemo da rešimo pitanje solidarnosti. Ovakva tragedija zaslužuje da je čuje čitava javnost. Svakog jutra treba da se čuje po jedna tragična priča. Jedini od Albanaca koji je odgovarao za ratne zločine je Ibrahim Baljaj, čuvar logora, kojem je u njihovoj skupštini u Prištini odata počast. Na Interpolovoj poternici se nalazi svega 22 sa njihove strane, optuženih za ratne zločine na Kosovu i Metohiji“, rekao je Čelić.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić