Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TEŠKA REČ

Znam da će nas ovo razdvojiti na duže vreme. Želim da ga nazovem i izvinim se. Ali dok me bol preseca, povređena sujeta mi nalaže da ga zaboravim.

 

Te večeri me obuzela neizreciva tuga, skoro sam se gušila u boli.

teška reč

Nisam više verovala u ozdravljenje, tupa bol u slepoočnicama se uvećavala; misli su odzvanjale u glavi, gubile i vraćale, mutile i zanosile; osećala sam se poput nevinog čoveka koji ide na gubilište. Pokušala sam da se izborim sa osećanjem nemoćnog očaja koji je pretio da me smrvi.

Suze su potekle, u bujici, odjednom. Zgrčena tela, sedela sam na fotelji i neutešno plakala. Setih se brata od tetke. Nazvala sam ga. Razgovor je bio kratak. „Da hoćete svi pocrkati”, besno sam rekla i tresnula slušalicu od sto.

Danas sam postiđena i očajna. Kad sam saznala za bolest, nisam ga obavestila, želeći da mu pružim slobodu, da ga ne vežem svojim stanjem. A sad uviđam koliko sam se prevarila. Ispostavilo se da njemu i nije važno šta se sa mnom dešava, da je to, ipak, samo moj problem. On nije želeo da kvari svoju sreću, žena mu se tek porodila. Nije me saslušao. On ne mari za mene. Nije ga briga da li mogu dalje. Bol zbog nedostatka očekivane solidarnosti sunovratila me u očaj. Besna zbog izostanka bilo kakvog osećanja, izgovorila sam, u afektu, mnoge teške reči. Nisam bila svesna izgovorenog. Prokleta brzopletost i beznadežnost. Kada smo nemoćni, od drugih očekujemo da učine za nas mnogo više nego što bismo to inače želeli. Nemoć da sami organizujemo sopstveni izvor zadovoljstva stvara ultimativan zahtev za one oko nas da nam ugode. Obrnuta proporcija. Što smo slabiji, više nam treba potvrde iz okoline. A meni je te večeri trebalo utehe.

Znam da će nas ovo razdvojiti na duže vreme. Želim da ga nazovem i izvinim se. Ali dok me bol preseca, povređena sujeta mi nalaže da ga zaboravim.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: