Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Obnovljeno srpsko vojničko groblje u Tunisu (VIDEO)

AFRIČKI ZEJTINLIK

Srpsko vojničko groblje u Menzel Burgibi u Tunisu, gde počiva 1.200 vojnika, prošle godine je potpuno obnovljeno. Posle decenija nebrige, Srbija je konačno izdvojila sredstva za ovu obnovu. Srpske grobove u Tunisu čuva starica Vaurdija.

 

U godini kada se obeležava vek od završetka Velikog rata, srpsko vojnička groblje i spomen-kosturnica, dostojni su ratnika koji u njima počivaju.

srpsko vojničko groblje

Dvadesetak kilometara od grada-luke Bizerte u Tunisu je Menzel Burgiba, naselje na periferiji grada gde je međunarodno vojničko i hrišćansko groblje.

Groblje je u veoma lošem stanju. Grobovi su porušeni, nadgrobne ploče popucale, zarasle u travu… Ali, pri dnu groblja blista obnovljeni spomenik sa kupolom i natpis „Francuzima i Srbima umrlim za otadžbinu“.

Nedaleko je Srpsko vojničko groblje – sređeno i očišćeno. Sablje od livenog gvožđa, pobodene u zemlju u savršenom su redu. Na svakom je pločica, ime, grb, jedinica, lovorov venac.

„Preko 1.200 srpskih vojnika je sahranjeno na vojničkom groblju u Menzel Burgibi. Za njih 800 zna se tačno mesto, ime i datum rođenja. Međutim, ostali su sahranjeni kao neznani vojnici“, kaže turistički vodič Tomislav Štulić.

Groblje održava Vaurdija, koja je sada u osmoj deceniji. U prevodu sa arapskog na srpski jezik njeno ime znači Ruža. Živi u kući pored groblja i posle muževljeve smrti, sa sinom i unukom, brine o srpskom groblju. Sve koji su došli zajedno sa ekipom RTS-a je poljubila.

„Srećna sam što ste došli. Vi ste moja rodbina. Ovde su sahranjeni vaši. Mi smo jedno. Ja brinem o vašim precima. Nedavno je izdata knjiga o srpskim vojnicima koji su ovde sahranjeni. I ja sam u njoj“, kaže Vaurdija.

Od 1915. do 1917. godine više od 60.000 srpskih boraca je stiglo na obale severa Afrike, tako da je i tu deo srpske istorije. Oporavljali su se i lečili od posledica ranjavanja, gladi i tifusa posle prelaska Albanije. Leka, nažalost, nije bilo za više od 3.000 boraca. Njihove večne kuće su „tamo daleko“ u Egiptu, Alžiru, Maroku i Tunisu.

Oko 10.000 srpskih vojnika stiglo je posle prelaska Albanije 1915. godine u Bizertu. Tada su sagrađene i drvene barake. Narednih nekoliko godina ovde im je bila druga kuća. To je još jedan dokaz neraskidivog prijateljstva između Tunisa i Srbije.

Izvor: RTS

Ostavite komentar

Ostavite komentar