Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Harbin – kineski grad u kom se ruski uticaj oseća na svakom koraku

DUH RUSIJE

U najvećem gradu severne kineske provincije Hejlonđang prisustvo susedne Rusije oseća se na svakom koraku. Harbin ima natpise na prodavnicama koji su na ruskom jeziku, prodaju se ruski proizvodi, a ulični svirači-amateri sviraju „Podmoskovske večeri“.

 

Zato nas nije iznenadilo što je uz muzej železnice, koju je do Harbina gradila carska Rusija, ruski restoran. Ali smo otkrili nešto što je bilo nepoznato i samim domaćinima Kinezima, pa i vlasniku hotela.

harbin

Nekadašnji Dobrotvorni dom u kojem se sad nalaze muzej, hotel i pomenuti restoran, izgradila je supruga general-potpukovnika ruske carske armije Dmitrija Leonidoviča Horvata.

Prezime nam je bilo poznato pa smo istražili i, da, taj general Horvat poreklom je Srbin, čukununuk onog pukovnika austrijske vojske Ivana Horvata koji je 1751. godine doputovao u Kijev sa dve regimente (kasnije četiri sa oko 10.000 ljudi) Srba iz Vojvodine pošto je, kao zaslužan oficir, od carice Marije Terezije dobio dozvolu da vojnu službu za Habzburgovce zameni službom za rusku krunu.

Od ruskog cara je dobio čin generala i zemljišne posede za svoje vojnike u oblastima na desnoj obali donjeg toka Dnjepra (današnja istočna Ukrajina). Tako je nastala Novoserbija na tlu današnje Ukrajine, a Horvati su postali loza hersonskih carskih dvorjana-oficira.

Pomenuti inženjerijski oficir Dmitrij Leonidovič je, posle uspešne izgradnje železnica u Sibiru, poslat u Harbin i postao je prvi upravnik „Kinesko-istočne železnice“, koju su Rusi gradili i komandant jedinice koja je obezbeđivala gradnju pruge.

U Harbin je došao 1902. godine. Njegova supruga Kamila Albertovna, inače praunuka čuvenog ruskog maršala Kutuzova, odmah je počela da radi na tome da život ruskih emigranata na toj udaljenoj teritoriji, usred strane kulture, postane podnošljiviji pa je počela da organizuje koncerte, škole baleta i muzike, balove i humanitarne akcije (i za Kineze).

Da bi imala gde da sprovodi svoje aktivnosti počela je, uz podršku supruga, da zida društveni dom koji je završen 1911. godine. Deset godina nije bilo ni dana da se iz Doma nije čula muzika, a u muzičke škole išli su i Kinezi.

Kažu da je danas Harbin zahvaljujući tome poznat i kao grad muzike (osim što je „grad leda“ zbog najvećeg festivala ledenih skulptura na svetu) a muzika koja se izvodi je oduvek bila raznovrsna i nije se oslanjala samo na kinesku tradiciju.

Ruska zajednica nije se dugo zadržala u Harbinu.

Suočeni sa činjenicom da, kao carski vojnici, oficiri i službenici, neće moći da se vrate u boljševički Sovjetski Savez, ubrzo posle 1917. počeli su da se osipaju, svako je sebi tražio trajnu budućnost u nekoj zemlji, uglavnom na Zapadu iako je general Horvat uspeo da očuva red i poredak u zajednici belih Rusa.

Sovjeti su prugu predali Repubici Kini i Rusa je nestalo, general Horvat je umro 1938. godine u Pekingu ali je u Harbinu ostala uspomena na njega i njegovu suprugu.

Izvor: RTS

Ostavite komentar

Ostavite komentar