Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Gastro

Kako se služe kraft piva – temperatura služenja za domaće zanatsko pivo

KRIGLA PUNA ZLATA

Kako se služe kraft piva? Saveti na kojoj temperaturi se služi zanatsko pivo i koje vrste zanatskog piva imamo

 

Reklame za pivo su tako primamljive! Ali ne treba im uvek verovati, naročito kada nas upute da pivo ohladimo do temperature koje je blizu nule.

Savršena, tačno određena, temperatura do koje treba rashladiti svoje omiljeno pivo, je zapravo stvar ličnih afiniteta. Lični užitak je ono čime se treba voditi.

Ipak, postoje neka okvirna pravila, a na vama je da ih pratite ili kršite.

Kako se služe kraft piva - domaće zanatsko pivo

To, da pivo treba služiti jako hladno, je mit koji su stvorile velike pivare. Veoma niske temperature „ubijaju“ receptore na jeziku, pa ukus piva koje pijete postaje „nebitan“. Sve to zapravo ide u korist velikih pivara, koje proizvode industrijsko pivo na veliko, čiji je kvalitet i ukus daleko lošiji od kraft piva.

Dakle, kada se previše ohladi pivo, loš ukus će biti daleko manje prepoznatljiv, ali i odličan ukus će biti neprepoznatlji. Zato, kvalitetno kraft pivo nikada ne treba previše rashladiti.

Najbolje je pivo služiti i piti na temperaturi koja je između „ledene“ i sobne temperature. I ovde važi pravilo „zlatne sredine“.

Takođe, prema boji piva može se odrediti temperatura koja je odgovarajuća. Dok se svetlija piva obično služe hladna, veoma tamna piva poput imperial stouta, quadrupel piva i sličnih, bolja su kada se manje hlade. Na podrumskoj temperaturi služi se engleski stil piva.

Vrste zanatskih piva

Pivo se može podeliti u više vrsta i prema različitim kriterijumima kao što su boja, sadržaj alkohola, način vrenja. Osnovna podela piva prema boji je na: svetla, tamna i crna.

Prema sadržaju alkohola piva se dele na: bezalkoholna (manje od 0,5% alkohola), laka piva (između 0,5 % i 3,5 % alkohola), standardna piva (od 3,5 do 5 % alkohola), jaka piva (preko 5 % alkhola).

Prema načinu vrenja sva piva se dele na lagere i ejlove – Lager i ALE. Osnovna razlika između ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje odnosno od tipa kvasca i temperature fermentiranja. Ale piva se prave sa kvascem koji zapčinje vrenje na površini i na relativno višoj temperaturi. Za proizvodnju lagera koristi se kvasac koji započinje fermentaciju na dnu i odvija se na nižim temeraturama.

BioGast kapi za gastritis i helikobakter 728

Vrste ALE piva

Proizvodnja zanatskog piva karakteristična je uglavnom po proizvodnji ejlova. Najpoznatiji stilovi među ejl pivama su Amerikan Pejl Ejl (American Pale Ale), Indija Pejl Ejl (India Pale Ale), Porter itd.

Amerikan Pejl Ejl (APA)

Amerikan Pejl Ejl (APA)je najčešći stil piva u SAD. Istorija nastnaka APA-e nas vraća u Englesku. APA je nastala početkom osamdesetih godina 20. vijeka kada su manje pivare počele da koriste američke sorte hmelja (Kaskejd ili Amarilo). U odnosu na britanska Pejl Ejl piva APA-u karakteriše jači ukus hmelja i aroma citrusa.

Indija Pejl Ejl (IPA)

Indija Pejl Ejl (IPA)je stil piva koji se razvio u Engleskoj. U vrijeme dok je Indija bila britanska kolonija, velike količine ovog piva su brodovima dopremane britanskim vojnicima na službi u Indiji. Kako bi sačuvali kvalitet i aromu piva tokom dugog puta, dosjetili su se da dodaju velike količine hmelja, koji je služio kao konzervans, pa je u ovim ejlovima bilo i više alkohola. Otuda u imenu Indija pejl ejl.

Porter

Porter je stil piva koji je nastao u 18.vijeku u Engleskoj, gdje je bio najpopularniji među radnicima na riječnim dokovima odakle i potiče naziv piva. Proizvodio se tako što se u blagi braon ejl dodaje veća količina hmelja. Na taj način se povećava trajnost. Proces zrenja se odvija u velikim kontejnerima čime se povećava količina alkohola. Boja portera varira od tamne braon do crne i jako je zahmeljeno pivo.

Boja i vrsta zanatskih piva

Ako bi izvršili nekakvu uopštenu klasifikaciju kako se služe kraft piva onda bi to izgledalo ovako:

Veoma hladna piva (0 do 4 C): Na ovoj temperaturi služi svako pivo čiji ukus zapravo i ne želiš da osetiš. Pale lageri, piva sa malo alkohola, cideri i većina piva iz naših velikih pivara.

Hladna piva (od 4 do 7 C): Savršena temperatura za premium lagere, pilsnere, voćna piva, hefeweizen piva, kristalweizen, lagere sa puno alkohola, tamne lagere…

Srednje hladna piva (od 8 do 12 C): Američki pale ale, amber ale, razne vrste stouta, porter, belgijski ale, dunkel, dunkelweizen, nemačka crna piva, irski ale, tripel…

Podrumska temperatura piva (od 12 do 14 C): Bitter piva, tamna ale piva, indian pale ale, engleski pale ale, abbey dubbel, belgijski ale, razne vrste bock piva, saison, škotski ale, engleski cider, jača stout piva…

Topla piva (od 14 do 16 C): Barley wine, quadrupel, imperial stout, double IPA, doppelbock, eisbock…

I da podsetimo, nakon svega, najbitniji je lični doživljaj piva i uživanje u istom.

Hladite vaše pivo onoliko koliko vašem srcu prija.

Izvor: Prodavnica piva www.beerkan.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter