Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DOBA DOBOŠARA

Glavna medijska pozornica otpočinjala je prodornim zvucima koje je doboš proizvodio od siline udaraca drvenim palicama. Bio je to poziv na sastanak, na značajan skup. Kao školsko zvono za odrasle.

 

Nekada su seoski bubnjari predstavljali glavni medij. Za sve stanovništvo.

doba dobošara

U vreme kada nisu svi imali uvedenu elektriku. Stali bi posred ulice, uglavnom nepopločane i neasvaltirane, verovatno u za to unapred određeno vreme, pretpostavljam neradnog dana da bi što veći broj ljudi mogao da se okupi i čuje i počuje šta država ima da kaže, da li neko šta u okrugu od nepokretnosti prodaje, ima li koje upražnjeno mesto za kolektivnog čuvara krupne stoke i slično. Čobani su izgleda uvek bili deficitarni. Velika je to odgovornost. A moraš da imaš i dobrog, poslušnog psa. Bar jednog na raspolaganju.

Bile su i zidne i dnevne novine, i radijske i televizijske vesti, prvi satelit, te na običnom papiru ispisane reči. Nek se današnje generacije nasmeju. Oni to do kraja ne razumeju.

Glavna medijska pozornica otpočinjala je prodornim zvucima koje je doboš proizvodio od siline udaraca drvenim palicama. Bio je to poziv na sastanak, na značajan skup. Kao školsko zvono za odrasle. I okupljali bi se. Tik oko dobošara. Da bolje čuju šta im valja činiti.

Jedan po jedan iz kuće su žurno izlazili i zauzimali najbolji položaj već pri prvom zvuku. Ako ne čuju lično, već kad čuju od drugog biće nešto dodato ili oduzeto, a onda njihovo funkcionasanje može da omane.

A lojalni su građani. Mora sve po propisu. A oni se pak često menjaju. Ne možeš ih pratiti u stopu. Čitava nauka. Samo, nije da sedneš i da plačeš. Već da učiš. Prvo podučiš sebe, pa ako treba razjasniš drugima koji su zainteresovani, a malo su nagluvi. Stvarno ili kobajagi. Ili bar ne stanuju u glavnim ulicama pa u njihove dobošar ne zalazi.

U današnje vreme, da li igde? Izgubila se ta institucija. Zauvek.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: