PSIHO TEST ILI ZABLUDA
Da bi istražio dubine uma i otkrio njegove najmračnije tajne, švajcarski psihijatar Herman Roršah je osmislio test – Roršahove mrlje.
Naučnike je dugo mučilo pitanje zašto ljudi vide tako mnogo oblika i figura u Roršahovim mrljama, metodu psihijatrijske procene koji je osmišljen pre skoro jednog veka. Ova misterija je možda dobila svoje objašnjenje.
Kako bi istražio dubine uma i otkrio njegove najmračnije tajne, švajcarski psihijatar i psihoanalitičar Herman Roršah je osmislio test – Roršahove mrlje, koji je tek skoro prestao da se koristi zbog svoje kontroverznosti.
Iako Roršahove mrlje nisu doživele uspeh u određivanju dijagnoza, ostale su izvor intriga među nekim naučnicima.
Najveća misterijaje bila zašto ljudi vide toliko mnogo oblika i figura u Roršahovim mrljama i kako se neki čudni obrasci više izdvajaju od ostalih.
Naučnici predvođeni Ričardom Tejlorom sa Univerziteta u Oregonu analizirali su 10 Roršahovih mrlja i otkrili da pet crnih i pet belih obrazaca varira u svojoj fraktalnoj složenosti. Što su manje komplikovani fraktali na Roršahovim mrljama, to ljudi više slika uviđaju i obrnuto.
Fraktali su obrasci koji se ponavljaju u različitim razmerama veličine. Često se pojavljuju u prirodi, ivicama oblaka, konturama obala i u grananju drveća.
Švajcarski psihijatar Roršah je test s mastilom osmislio 1921. godine. Tada je objavio deset kartica, pet u boji i pet crno-belih. Roršahove mrlje su napravljene sipanjem mastila na kartice, koje su zatim bile savijene na pola, pritisnute toliko čvrsto da su se napravili karakteristični simetrični obrasci.
Premda je Roršah umro godinu dana kasnije, Roršahove mrlje su nastavile da se široko upotrebljavaju u psihijatriji kako bi se ispitale ličnosti ljudi i njihovo mentalno zdravlje. Međutim, do kraja 20. veka mnogi psihijatri su shvatili da ne mogu mnogo da pročitaju u slikama koje su ljudi videli u Roršahovim mrljama.
„Danas, Roršahove mrlje su više pokazatelj kreativnosti. Ne znači da neko ima mentalni poremećaj ukoliko jedna osoba vidi nilskog konja, a drugi vidi nagu ženu“, kaže Tejlor.
Ukoliko ova intrigantna otkrića budu potkrepljena daljim radom, Tejlor veruje da bi mogla da imaju važan uticaj za razumevanje ljudskog vizuelnog sistema i za izgradnju veštačkih bioničkih očiju.
Međutim, Mark Georgeson, koji proučava ljudski vizuelni sistem na Univerzitetu Aston u Birmingemu, smatra da studija postavlja nova pitanja, poput toga šta je u obrascima od presudnog značaja za nastanak slika koje ljudi opažaju, zašto manje složene konture treba da navedu ljude da vide više oblika i da li druge nefraktalne razlike u slikama mogu da utiču na vrste i oblike slika koje ljudi vide.