Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SUSRET SA MIKOM ANTIĆEM

Lepo, samo da znaš da decu ne možeš slagati… Deca su odrasli ljudi u koži deteta…

susret sa mikom

– Tečo! O, tečo!!! -Gde si tečo!?–

– Dobro, ne viči, gledaj koliko je ovde finog sveta…

– Ti si napisao ”Plavi čuperak”?

– A ti kao ne znadeš, pa me provociraš, još, dripac jedan. Hm…

– Dobro, dobro, što se odmah, ljutite… Gos’n Miko, znate, kad sam bio u osnovnoj, bio sam zaljubljen u jednu drugaricu, a ona je imala taj famozni plavi čuperak i slikali smo se na zajedničkoj fotografiji… Ceo razred, a ja sam Vam bio toliko stidljiv da sam se odmakao od nje… He, he, he.

– Dobro, dobro, Dulence, opširan si brate… Nego i ti pišeš pesme za decu?

– Jes’, ova poslednja je objavljena na sajtu Zvrk, zove se ”Divlje guske”.

– Lepo, samo da znaš da decu ne možeš slagati… Deca su odrasli ljudi u koži deteta… Nego, šta ti radiš osim što mudruješ!? Hoćeš da skokneš do trafike da mi uzmeš ”Žutu Dravu” i jedno “vinjače”, unuče…

– Može, hoću… Nego gos’n Miko ovdi se ne puši!

– Ta, ti ćeš mi kasti dripac nijedan!

– Eto, ljutite se kao buntovnik svog vremena, i uz to i žurnalista, pa Vas ja provociram…

– A ti kao nisi kao ja?

– Još, uvek sam, ha, ha… još uvek…

– Ma batali bre prkos gde je nik’o i da l’ će procvasti. Budi kreativan ko sad, piši, tako ćeš na najbolji mogući način pobediti svoja stanja i izrazićeš emocije na najbolji mogući način!

I dok se ja okrenuh Mika Antić se izgubi u gužvi, a jedan isti kao on samo crnomanjast me upita: ”Brate, gdi kuvadu ovdi dobru kafu?”

– Ne znam, šta me se tiče – rekoh iznerviran, više iznenadnim Mikinim nestankom na sajmu knjiga u gužvi, nego iz neke nepristojnosti.

– Dušane! Dušane! Zakasnićeš za školu! – sanjam glas majke koja me budi… Osvrćem se, na zidu moje sobe, na kalendaru jasno piše: 2018. godina. Bio je ovo još samo jedan san sa poznatim… Dobro te nije bio košmaran…

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: