Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Marina Vulović, doktorand: Prioritet mi je bavljenje Balkanom

MLADA SRPSKA NAUČNICA

Želja da se bavim Balkanom proistekla je iz master studija, gde sam imala jedan kurs sa fokusom na tranzicionoj pravdi na Balkanu, kaže Marina Vulović, doktorand na Univerzitetu u Helsinkiju.

 

Talenat za jezike i odličan uspeh na školovanju odredio je profesionalnu sudbinu Marine Vulović, rođene u Kosovskoj Mitrovici, i odrasloj u Zubinom Potoku, koja se danas nalazi na doktorskim studijama na Univerzitetu u Helsinkiju, u Finskoj.

marina vulović

Kao đak generacije završila je gimnaziju društveno-jezičkog smera u okviru S.Š. „Grigorije Božović“ u Zubinom Potoku. Zatim je završila studije Skandinavistike na Univerzitetu u Beogradu gde joj je glavni jezik bio švedski, a učila je i danski i norveški. Još kao dete naučila je nemački, a u školi je učila i ruski, koji planira da obnovi kroz kurseve u Helsinkiju.

Političke nauke i transkulturne studije

– Univerzitet me je izabrao za studenta generacije na svojoj katedri. S obzirom da su me kulturne studije veoma zanimale, koje su bile integralni deo skandinavistike, odlučila sam se da studiram na masteru upravo to. Zatim sam nakon završetka osnovnih studija upisala master u Nemačkoj, gde sam na Univerzitetu u Hajdelbergu (njihov najstariji i najprestižniji Univerzitet) studirala transkulturne studije sa fokusom na društvo, ekonomiju i upravljanje. Za te studije sam u prvoj godini dobila stipendiju Dositeja, a u drugoj godini nemačku DAAD stipendiju, tj. stipendiju Nemačke službe za akademsku razmenu, koja je njihova najveća i najprestižnija (delom državna) organizacija koja se bavi akademskom saradnjom sa inostranstvom. Za studente iz Srbije su te godine dodelili 8-10 stipendija, od preko 1000 prijava, i jednu su dali meni, priča Marina Vlović.

Što se tiče odlaska u Finsku, nakon završenog mastera sa odličnim prosekom Vulovićeva je odlučila da radi doktorat. A o prilici da o svom radu progovori i za širu publiku, a ne samo akademsku, govori sa zadovoljstvom.

– Želja da se bavim Balkanom proistekla je iz master studija, gde sam imala jedan kurs sa fokusom na tranzicionoj pravdi, između ostalog na Balkanu. Tako sam se, od istraživanja Skandinavije, preko istraživanja globalnih dešavanja sa fokusom na Evropu i Aziju, vratila na Balkan, koji je iz istraživačke perspektive veoma zanimljiv, kaže Vulovićeva.

Zatim se prijavila za doktorske studije u Gracu, Minhenu i Helsinkiju. Program u Helsinkiju je, kako napominje, bio najbolja ponuda, a dobila je i mesto naučne saradnice. Tema doktorata Marine Vulović, na Univerzitetu u Helsinkiju je u izradi, pod privremenim naslovom „Politička transkulturalnost kosovskog pitanja: diskursivna zapletenost u kontaktnoj zoni i dinamika ,zamrznutog’ konflikta“.

– U radu povezujem političke nauke i transkulturne studije u formi političke kulture i prevashodno dajem alternativnu definiciju političke kulture, koja se do sada nije bavila povezanošću političkog diskursa preko nacionalnih granica, već prevashodno ograničavala kulturu na nacionalne granice i izjednačavala je sa, manje-više, stavovima biračkog tela. Za mene, kultura je mnogo više od običnih stavova, i nešto što prevazilazi nacionalne granice, dešava se u interakciji i u konstantnom je stanju transformacije, ističe naša sagovornica.

Kosovsko pitanje

Na pitanje o tome šta će novo doneti doktorski rad Marine Vulović, ova mlada doktorandkinja kaže:

-Pored ovog teoretskog doprinosa mog rada debatama o političkoj kulturi, nadam se da ću doprineti akademskom sagledavanju diskursa o Kosovu, pre svega o rešavanju konačnog statusa i šta to uopšte znači. Zato sam se i odlučila da sagledam „kosovsko pitanje“ jer to pitanje nije samo pitanje konačnog statusa u međunarodnom poretku nacionalnih država, već nešto što za sobom vuče pitanja kao što su: ko ima političko pravo da odlučuje o tom prostoru, ko ima pravo da definiše i prisvaja istoriju ili kulturnu baštinu na tom prostoru i sl. Kosovo je još 1999. postalo međunarodno pitanje i samo tako se može rešavati. To znači da čak i o onim stvarima koje su tradicionalno gledano samo domen određenih država, odlučuju akteri prostorno i politički van tih država. Moj rad sagledava čitav taj proces, prevashodno briselski dijalog i u manjoj meri SB UN, kao kontaktnu zonu u kojoj se različiti akteri sa različitim pozadinama, političkim interesima itd. sreću i uzajamno deluju da bi na kraju došlo do određene transformacije. Na primer, kroz interakcije u briselskom dijalogu je došlo do briselskog sporazuma, a moj rad se posebno fokusira na to kakav vid transformacija to za sobom vuče u kontekstu srpske politike. Te transformacije su političko-diskursivnog, institucionalnog, kulturnog karaktera, gde se čitavi koncepti poput „teritorijalnog integriteta“ menjaju i pune alternativnim značenjem. Primarno se fokusiram na interakcije i transformacije iz 2012/13. i 2017/18. godine, mada tek treba da vidim da li će se to nastaviti i naredne godine.

Obim disertacije treba da bude 250 strana, na engleskom jeziku i da se završi do 2020. godine. Marina Vulović ima obavezu da predaje na Univerzitetu tako da će u septembru držati svoj prvi kurs za master studente, pod nazivom „Post-komunističke transformacije u centralnoj i istočnoj Evropi“, posle čega će predavati kvalitativne metode istraživanja, a naredne godine i kurs o Balkanu između Evropske Unije i Rusije.

Početkom ove godine imala je priliku da bude akademski posetilac na Univerzitetu u Oksfordu u Velikoj Britaniji, gde je radila i studirala od januara do marta na njihovom institutu za jugoistočnoevropske studije.

Izvor: Jedinstvo

Autor: Slavica Đukić

Ostavite komentar

Ostavite komentar