PRAVI KONJIĆ
Putko je pravi, pravcati konjić. Oživeo je istog trenutka kada mu je čika Mitika zalepio na vrat lepezastu grivu i ofarbao ga u zeleno kao bakinu hoklicu za umorne noge.
Čika Mitika je najbolji majstor. Ustvari, njegovo pravo ime je čika Mita, ali pošto je najbolji i ja ga najviše volim od svih čika iz komšiluka, zovem ga čika Mitika.
Jednom mi je taj moj najbolji čika napravio konjića. Pravog. Dao sam mu ime Putko. Jako je sladak. Kao kocka šećera koju mu nudim, a on je ostavlja za kasnije, jer… kao… nije gladan. Sigurno od malih kopita zna da slatkiši kvare zube.
Zna moj Putko i da galopira i da njišti. Ja sam mu pomagao da savlada sve te veštine. Prvo sam mislio da uopšte ne zna da njišti, ali mi je čika Mitika rekao da ja prvi moram da počnem, pa će Putko lakše da uhvati ritam. I zaista: kad lagano sednem na njegova leđa i zapevam na njegovom jeziku, on nastavlja za mnom, kao da me imitira. Glas mu je promukao, pa moja mama kaže da škripi. To se njoj samo tako čini, jer nikada nije imala pravog konja. Možda nikad nije ni čula pravo njištanje. Često nas grdi da strašno tutnjimo kad smo obojica u sobi.
― A, kako se to nečujno skače i tutnji? U sebi? ― pitam mamu.
― Konjić je od drveta i ne može sam da galopira kada mu padne na pamet. Skače jedino ako ga ti jašeš! ― ubeđuje me mama, tvrdeći da je Putko samo obična igračka.
― Baaaš! Samo igračka! ― ljutim se na mamu.
― Putko je pravi, pravcati konjić. Oživeo je istog trenutka kada mu je čika Mitika zalepio na vrat lepezastu grivu i ofarbao ga u zeleno kao bakinu hoklicu za umorne noge.
Kada je sam u sobi, ne skače, ne pravi lom i ne luduje. Mirno stoji tamo gde ga ostavim. Zašto da skače bez mene? Nije on kao ovi divlji konji u kaubojskim filmovima što jure livadama i poljima, sami, bez gazde i čuvara.
Putko stanuje u mojoj sobi. Tu mu je i štala i pašnjak i pojilo, ali kad ja nisam kod kuće, ništa od toga mu nije potrebno. Poslušan je i radi samo to što mu ja kažem. Nikada se nismo posvađali. Izmislio sam i pesmicu samo za njega:
― Điha, điha, điha hoj,
trči, njišti, skači, stoj!
Kaži svima da si pravi,
da prestane mama da me gnjavi!
Tako se ja igram sa mojim pravim konjićem.