SARAJEVO, GRAD KOJI INSPIRIŠE

Reč je o gradu iz čijih se postratnih katakombi, iznova ka nebu izvila neka posebna energija, pa svi koji su se u njemu nađu, i mladi i stari, pomisle “šta li je ovom gradu, i ovim ljudima, sve ono trebalo“.

 

Taj osećaj sigurno će ispariti, čim popijete prvu kafu na Baščaršiji ili se počastite jednom desetkom u pola. Nešto se ovih dana, među narodima na Balkanu, opet oseća potreba o razmeni kulture, pa se u Sarajevu nađu mnogi od Triglava do Vardara, a i šire. A sarajevska raja, šta će, sprema mezetluke i piće za sve koji grad posete.

E, baš nas je to nagnalo da napišemo tekst koji će makar malo probati da dočara mirise i ukuse iz sarajevskih kuhinja, a za kojima bi kao glavnim načelom, trebalo da počnete da tragate.

Ne huli na burek!

Ovo bi sigurno izgovorio svako kome u Sarajevu naručite burek sa nečim. Što se kaže, u Nišu burek može da bude i „s pesak“, ali sarajevski je samo jedan. S mesom. Ako ste se nekada oprobali u pravljenju bureka, znate koliko je teško razviti kore onako kako to rade najbolji majstori. Pre nego što počnete da ih bacate iznad glave, daćemo vam jedan besplatan savet. Mušeme za stolove mogu vam biti radna podloga za razvijanje kora, a po njima ćete uz pomoć loja ili masti, moći da vrlo lako razvlačite i savijate kore. Dakle, sarajevski burek filujete mesom, a ako želite spanać, sir ili bilo koje drugo povrće, moraćete se zadovoljiti terminom pita.

Sarajevski sahan

Oni koji su se našli na prostoru Bosne, idući ka inspirativnim ukusima i mirisima, sigurno su imali prilike da probaju dolme. Dolme su nešto nalik sarmama i punjenim paprikama, ali pod ovaj termin možemo uvrstiti svako punjeno povrće. Sarajevski sahan dobio je ime po sarajevskim tanjirima koji se prave na Baš čaršiji od metala. U pitanju je jelo za koje stare Sarajlije kažu da se sprema „onda kada dolaze gosti“. To svakako ima opravdanje u procesu spremanja, jer je za sahan potrebno dosta vremena. U posebnom sosu krčkaju se mešovite dolme, sa šargarepom, ponekad ćuftama i mesom. Uz ovo divno jelo mogu se poslužiti i tradicionalne bosanske klepe, njoke punjene mesom. Zanimljivo je da se i u Bosni u poslednje vreme mogu naći plastenici, a povrće koje stasava pod folijom za plastenike, brže pristiže, pa su kafanske sofre sve bogatije već u rano proleće.

Slast i kafa

Može se reći da je običaj ispijanja kafe, u Bosni, mnogo bitniji od same kafe. Naime, ceo taj proces uživanja u spremanju, zatim gotovo ritualnom ispijanju iz fildžana uz lokum i kocku šećera, čini da se vratimo sebi i prijateljima, a ne ubrzano nalijemo organizam espresom. Još ukoliko kafu prati i po koja urmašica, kadaif, baklava ili tufahija, ceo proces graniči se sa gornjim predelima hedonizma. Kod bosanskih kolača, važno je da postoji bogatstvo i izobilje, pa se i alda (šerbet) i orasi, prilikom pravljenja kolača, nimalo ne štede. Tucana bosanska kafa mnogo je češća od mlevene, jer ona ima posebnu draž, stoga što ne gubi bitne sastojke, miris i oslobađa neku vrstu eteričnih ulja.  Prvo sledeće uživanje, posvetite sebi, pa pravac Sarajevo. Tamo će vas već voditi mirisi, ukusi i instinkt.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.